Malo je osvešćenih likovnih umetnika koji znaju da se kod stvaranja lutaka radi o posebnoj grani likovne umetnosti – o celovitom likovnom umetničkom delu u pokretu, prostoru i vremenu. Pa za lutkarsku predstavu likovni umetnik stvara sve nastupajuće “osobe” lutke po svojoj zamisli, postavlja ih u odgovorajući prostor, a lik i prostor stvaraju međusobni utisak harmonije i suprotnosti.
Likovna dramaturgija je kompleksna likovna vrsta koja zahteva od stvaraoca opšte znanje likovnih zakonitosti, poznavanje suštine pozorišne kostimografije i scenografije, a on pre svega mora da razume suštinu pozorišta lutaka, koje nikako nije umanjena forma “velike scene”, već ima svoje zakonitosti nadrealnog, iznenađujućeg i zahteva prostornu izvodljivost.
Likovni umetnik je glavni saradnik reditelja dok nastaje lutkarska predstava, oni zajedno donose odluke o najvažnijim elementima likovne stilizacije: o izboru lutkarske tehnike, materijalu, boji, obliku i proporciji u odnosu prema lutkaru-interpretatoru. Uz to je značajno da su svi elementi usklađeni u jedinstven likovni jezik.
Lutka je metafora, znak za scensko biće, koje svojim likovnim elementima gledaocima sugeriše razumevanje svoje uloge u predstavi. Ona je idealni “glumac” koji – dobro tehnološki realizovan – ne izneverava ideje stvaraoca, pa je u svemu odsjaj uobličene stvaralačke sposobnosti u harmoniji s racionalnim odlukama.
Osnovni izazov je rediteljska ideja, šta želi da poruči publici izabranom temom, dakle šta i zašto, uz to još, naravno i kome. Na pitanje kako odgovara likovni umetnik time što je lutka jasna i razumljiva: na skicama traži način stilizacije u osnovnim linijama i nijansama boja, pri čemu je izbor tehnologije značajan deo likovne dramaturgije, to je kostur svake lutkarske predstave.
Slovenački likovni umetnici su se svojim ličnim “rukopisom” rado odazivali na pozive reditelja da učestvuju u stvaranju lutkarskih predstava. Više puta su sami realizovali svoje skice, naravno po sugestijama tehnologa. Tehnolozi su znali da savetuju i one koji su se prvi put susreli s likovnom dramaturgijom lutkarske predstave. Znanjem i kreativnošću oni su omogućili da lutke nastale iz skica ožive na pozornici. U Pozorištu lutaka Ljubljana prvi je bio Ciril Jagodic, koji je tehnološki osmislio originalnu marionetsku vođicu – horizontalnu “ljubljansku vagu”.
Izložba sadrži izbor lutaka najznačajnijih slovenačkih likovnih umetnika (etnologa, vajara, slikara, ilustratora, filmskih reditelja) koji su oblikovali lutke za slovenačka pozorišta lutaka od početka 20. veka do danas.
Izvor: Wannabe Magazine
