Inficirano ili u izolaciji više od 700 vaspitača

U 60 predškolskih ustanova širom Srbije kovid pozitivnih radnika je skoro 25 puta više nego u septembru. – Vrtići su za decu bezbedna zona, ali ko će sa njima da radi

Među zaposlenima u 60 predškolskih ustanova širom Srbije, od početka novembra do sada, više je od 700 zaraženih ili u izolaciji zbog sumnje na virus korona, a kovid pozitivnih radnika je skoro 25 puta više nego u septembru, kazuju podaci koje za „Politiku” otkriva Bosiljka Jovanović, predsednica Samostalnog sindikata radnika predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije. To su najnovije zvanične informacije kojima na osnovu izveštaja direktora predškolskih ustanova (PU) raspolaže jedini reprezentativni sindikat u predškolstvu na republičkom nivou.

– Od svih 179 PU tražili smo broj zaraženih među zaposlenima kao i kovid suspektnih u izolaciji, ali i broj radnika na bolovanju po drugim osnovama, jer tek tada može da se vidi koliko je ljudi u ovom trenutku van sistema. Podatke smo dobili iz 60 PU. Od toga u 11 ustanova uopšte nema zaraženih. U septembru je bilo 15 inficiranih, u oktobru 67. Do sada, u novembru, obolelih je 369, a na taj broj moramo dodati još 341 zaposlenog u izolaciji kod kojih virus nije potvrđen. Zabrinjava drastično povećanje broja zaraženih. Opravdana je bojazan da ćemo ostati bez kadra – precizira Jovanovićeva, i sama u izolaciji zbog simptoma respiratornih oboljenja.

Napominje da ima direktora PU koji predsednicima sindikata na lokalu umesto da dostave podatke kažu da to nisu u obavezi da im daju, a kako ih redovno dostavljaju školskim upravama, neka se njima obrate. A zatim i podseća da Posebni kolektivni ugovor nalaže da svi podaci koji se tiču radnopravnog odnosa moraju biti dostupni predsedniku sindikata. Članovi sindikata su stekli utisal da se iz nekog razloga podaci kriju a da je najteže do njih doći tamo gde je epidemiološka situacija najkritičnija. Smatraju da bi podatak o ukupnom broju vaspitača koji su zaraženi ili u izolaciji zbog sumnje na koronu trebalo bi da bude poznat zaposlenima i roditeljima.

– Prema podacima kojima raspolažemo, najlošija je situacija u vrtićima opštine Čukarica, gde je oboleo 51 zaposleni, a 88 je u izolaciji. U Zemunu je zaraženo 39 uz 12 izolovanih radnika PU, na Savskom vencu je 15 obolelih, 16 u izolaciji. U Pančevu je 13 zaraženih i 10 u izolaciji, u Kruševcu je sedan kovid pozitivnih, devet je izolovano. Od zaposlenih u PU u Valjevu 27 je obolelih od korone i 10 u izolaciji – primera radi navodi Jovanovićeva.

Njena koleginica, Slobodanka Ninić, inače sekretar Samostalnog sindikata radnika predškolskog vaspitanja i obrazovanja Srbije, takođe ističe da broj zaraženih nije dovoljan da dočara suštinu problema.

– Deca su bezbedna. Za njih vrtići jesu sigurna zona. Gotovo da nemamo zaraženih mališana ali se nameće pitanje ko će sa njima raditi. Zbir zaposlenih koji iz opravdanih razloga ne rade progresivno raste. Nije najbitnije koliko imamo zaraženih, nego koliko ljudi može da dolazi na posao. Uzmimo primer male PU sa juga Srbije koja ima dvoje zaraženih. Reklo bi se ništa strašno. Ali, ima 15 ljudi u izolaciji i još 35 na bolovanjima druge vrste – ilustruje Ninićeva.

Više od polovine kadra u PU nisu mladi, dosta je među njima osoba sa hroničnim oboljenjima zbog kojih su u većem riziku od komplikacija u slučaju obolevanja od kovida, a deca, tvrde lekari, mogu biti asimptomatski prenosioci infekcije. Takođe, treba imati u vidu da od 11. maja, kada su vrtići otvorili svoja vrata posle vanrednog stanja minulog proleća, do septembra je u obdaništa dolazilo manje dece, a od oktobra je dolaznost skoro 70 odsto.

– To je prosek iz koga se ne vidi, a u praksi je očigledno, da su neke ustanove prebukirane. Događa se da, kao prekjuče u jednom prestoničkom vrtiću, jedna vaspitačica radi sama sa 30 dece u jaslenoj grupi, jer je veče ranije njena koleginica javila da je kovid pozitivna. U tako otežanim uslovima nije moguće raditi po svim predviđenim merama zaštite, a decenijski problem koji imamo sa prostorom i kadrovima sada je naročito došao do izražaja. Teško dolazimo do novih vaspitača. Veliki je problem naći zamenu i za pomoćno osoblje koje čini trideset odsto zaposlenih u svakoj ustanovi – ukazuje Ninićeva.

Manjak servirki i tetkica

Posle dan, dva rada u vrtiću, dočarava Slobodanka Ninić, odustaju servirke i spremačice koje su u vreme epidemije kao višak iz ugostiteljskog sektora došle da nadomeste manjak kadra u predškolskom sistemu. U obdaništima ima mnogo više posla nego u restoranima gde se mnogo više zarađuje, a i odgovornost je manja nego u radu sa decom. Servirke „pobegnu”, jer za minimalac ne žele da znaju još i poimence koje je dete u kojoj grupi na koju namirnicu alergično. Isto je i sa spremačicama koje u radno vreme u PU skoro da nemaju pauzu zbog pojačanih mera higijene i dezinfekcije.

Nije cilj da se obdaništa zatvore

Treba redukovati broj dece u ustanovama ili obezbediti dodatne prostorne i kadrovske kapacitete, ukazuju u reprezentativnom sindikatu predškolskih radnika, ostavljajući nadležnima da nađu način da se održi rad predškolskog sistema.

– Svesni smo da ako vrtići ne rade roditelji neće moći da idu na posao. Nije nam cilj da se predškolske ustanove zatvore već da se pruži usluga koja je potrebna svakom roditelju, ne samo onima koji moraju da idu na posao već i onima koji odgovorne poslove u datoj situaciji rade od kuće što im prisustvo dece sigurno otežava. Naše je da radimo i da ukažemo na poteškoće – stav je predškolskog sindikata.

Izvor: Politika

Podeli tekst: