Prosečna starost za prvu menstruaciju značajno se pomerila, pokazuje istraživanje, nedavno objavljeno u JAMA Network Open kao deo Apple Women’s Health Study. Studija pokazuje da je prosečna starost prve menstruacije opadala tokom proteklih pet decenija.
Istraživači su podelili učesnike u pet starosnih grupa: rođeni između 1950-1969, 1970-1979, 1980-1989, 1990-1999 i 2000-2005. Starost kada su dobili prvu menstruaciju definisana je kao rana (uzrast ispod 11 godina), veoma rana (manje od 9 godina) i kasna (preko 16 godina). Vreme koje je bilo potebno da im menstrualni ciklus postane redovan podeljeno je u pet kategorija: do dve godine, između tri i četiri godine, duže od pet godina, nije postala redovna ili je postala redovna uz upotrebu hormonske terapije.
Studija je pokazala da je prosečna starost prve menstraucije opadala sa porastom godine rođenja, što znači mlađe učesnice dobijale menstrualni ciklus ranije, dok je vreme da menstrualni ciklus postane redovan povećavano.
Među učesnicima rođenim od 1950. do 1969. godine, prosečan uzrast prvog ciklusa bio je 12,5 godina. Među učesnicama rođenim od 2000. do 2005. godine, prosečna starost bila je 11,9 godina. U tim grupama, procenat učesnika koji su postigli redovnost menstrualnog ciklusa u roku od dve godine od menstruacije opao je sa 76% na 56%. Istraživači su primetili da su ovi trendovi prisutni među svim sociodemografskim grupama, ali su bili najistaknutiji među učesnicima koji su se identifikovali kao crni, latinoamerički, azijski ili mešane rase, i koji su se procenili kao pripadnici niskog socioekonomskog statusa.
Nalazi su pokazali da gojaznost u detinjstvu kao faktor rizika za rani pubertet i sveprisutna epidemija u SAD-u, može doprineti ranijoj menstruaciji. Drugi mogući faktori koji bi mogli objasniti trend uključuju ishranu, stres i nepovoljne iskustva u detinjstvu, i ekološke faktore kao što su hemikalije koje deluju kao endokrini disruptori i zagađenje vazduha.
„Nastavak istraživanja rane menstruacije i njenih uzroka je od suštinskog značaja“, rekao je korespondentni autor Zifan Wang, istraživač na Odeljenju za ekološko zdravlje na Harvard Chan School.
Autori su napomenuli neka ograničenja studije, uključujući oslanjanje na retrospektivno samoprocenjivanje.
Pročitajte i:
