U povremenim ali značajnim terapijskim uspesima koje ponekad postižem u svojoj praksi svakako možemo izdvojiti i uspešno završen tretman nesanice kod mog mladog klijenta…
Momčine k’o Jabuka…koji je kod mene došao u nekoj sušnoj i teškoj životnoj fazi…i kome sam rekao da mora san da prestane da mu bude najlepši deo dana…i popeo mu se na glavu da mora da nađe način da ulepša svoju javu…i da je ispuni nečim smislenim…lepim i dobrim…koji me je poslušao…krenuo…između ostalog…i na ples…na njemu našao devojku…
i to iz onog divnog udruženja „najbolje ribe u gradu“…u koju se zacopao do ušiju…i eno ga sad se verovatno u tri ujutru smeši u ekran…u svom krevetu…koji miriše na njene poruke i vrele dogovore šta će sve raditi jedno drugom kad se budu ponovo videli…i kako je bilo lepo prošli put…i srećan je kao dečak…čitajući Čaroliju koju ona zna da napravi sa slovima…i uživajući u osećaju u grudima koji zbog toga ima…jer život je lep zar ne…
I pevušeći novu pesmu koju mu je otkrila…
I tako po celu noć…evo već nedeljama…
Spava kad stigne i gde stigne…
Pre neki dan je zaspao na prozoru u GSP-u…kroz koji je blenuo…videći u svakoj lepoj ženi baš nju…i posmatrajući kako je ovo lep grad…kad je čovek zaljubljen…
Spavanje mu je sada postalo fakultativno…kao i kod svih srećnih…ispunjenih…i dobrim i smislenim životom izmorenih ljudi…koji su psihički dobro…i koji imaju toliko toga lepog da rade na javi…
Veći nam je sada problem kako da još malo ostane budan…
To ne možemo još da rešimo…ali radimo na tome…
Jer kaže gre’otica je propuštati svaki tren bez nje…
A i da ne upadne u neku otvorenu šahtu dok hoda…gleda u telefon i kliberi se…potpuno opčinjen tim njihovim novonastalim Paralelnim Univerzumom…
No…čvrsto verujem da i ovaj gore Zaljubljene razume…
I čuva…
Te nek i on malo pripomogne…
Psihoterapija je ovde već dala svoj maksimum…
Autor: Dr Vladimir Đurić
