Većina roditelja ne viče zato što želi, već zato što u tom trenutku ne vidi drugo rešenje. Vikanje je često znak preopterećenosti, iscrpljenosti i osećaja da nas deca „ne čuju“ drugačije.
Dobra vest? Vikanje nije navika koja se ne može promeniti.
Zašto uopšte vičemo?
Pre nego što pokušaš da prestaneš, važno je da razumeš zašto se to dešava.
Najčešći razlozi su:
-
hronični umor i nedostatak sna
-
previše obaveza, premalo pauze
-
osećaj gubitka kontrole
-
nerealna očekivanja od deteta (i sebe)
- Advertisement - -
ponavljanje istih situacija bez rezultata
Vikanje je često signal da je roditelju potrebna podrška, a ne dokaz da nešto „radi pogrešno“.
Šta vikanje zapravo radi detetu?
Kratkoročno, dete će možda stati. Dugoročno:
-
dete ne uči kako da reguliše emocije
-
raste strah ili otpor, ne saradnja
-
narušava se odnos i osećaj sigurnosti
- Advertisement - -
dete uči da je vikanje način rešavanja konflikta
Drugim rečima – vikanje ne uči dete boljem ponašanju, već samo tome kako da izbegne kaznu.
Kako da prestaneš da vičeš – konkretni koraci
1. Prepoznaj svoj „okidač“
Ne vičemo nasumično. Zapitaj se:
-
U kojim situacijama najčešće vičem?
-
U koje doba dana?
-
Koji su to najčešći okidači?
Kada prepoznaš obrazac, lakše je reagovati pre nego što eksplodiraš.
2. Spusti očekivanja (dete je dete)
Dete koje:
-
zaboravlja
-
ponavlja isto ponašanje
-
testira granice
…ne radi to da bi te iznerviralo. Radi to jer mu je mozak još u razvoju. Kada očekujemo „razumno ponašanje“ od nerazvijenog nervnog sistema – frustracija je neminovna.
3. Pauza pre reakcije
Ako osetiš da ćeš viknuti:
-
stani
-
udahni duboko
-
okreni se na trenutak
Čak i 10 sekundi može napraviti ogromnu razliku. Nije slabost uzeti pauzu – to je emocionalna pismenost.
4. Govori manje, ali jasnije
Vikanje često dolazi iz previše reči.
Umesto:
„Koliko puta sam ti rekla, zašto me ne slušaš, stalno isto…“
Probaj:
„Igračke se sada sklanjaju. Ja ću biti ovde ako ti treba pomoć.“
Mirna jasnoća je snažnija od glasnoće.
5. Popravi odnos posle vikanja
Ako se desi (a desiće se):
-
izvini se detetu
-
imenuj emociju: „Bila sam jako ljuta i pogrešno sam reagovala“
-
pokaži drugačiji model
Time dete uči da greške ne ruše odnos – već da se odnos gradi kroz popravku.
Šta da radiš umesto vikanja?
-
fizički se spusti na detetov nivo
-
koristi dodir (ruka na ramenu, zagrljaj ako je prihvatljivo)
-
daj izbor (dva prihvatljiva između kojih će dete da bira)
-
koristi rutine umesto stalnih opomena
-
brini o sebi bez griže savesti
Roditelj koji ima bar malo prostora za sebe – ima više strpljenja za dete.
Važno da zapamtiš
Ne prestaješ da vičeš zato što si „loš roditelj“ koji treba da se menja. Prestaješ jer želiš bolji odnos sa detetom – i sa sobom.
Promena ne dolazi preko noći. Dolazi kroz male pomake, svest i blagonaklonost prema sebi.
