Roditelji tinejdžera, mogu da se nađu u nebranom grožđu kada njihova deca pokleknu pred iskušenjima, a oni ne znaju kako na pravi način da se izbore sa takvim postupcima. Među prvim iskušenjima su alkohol i cigarete, s kojima se adolescenti prvo susretnu kada počnu da eksperimentišu. Poslednji podaci istraživanja pokazuju da je svaki drugi učenik između 13. i 15. godine u Srbiji probao alkohol, 11 odsto njih puši, a da svaki osmi je probao marihuanu.
Odgovore na pitanja kako roditelji treba da reaguju kad shvate da je dete probalo nešto od toga ili primete promene ponašanja i kako da spreče tinejdžera u stvaranju loših navika, za B92.net daju stručnjaci.
Podaci najnovijeg istraživanja, koje je sproveo Institut za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“, za psihologa Nebojšu Jovanovića nisu nikakvo iznenađenje „jer su deca radoznala“.
„Ovde govorimo o učenicima koji su probali alkohol. Ne znam u koje vreme već u tom uzrastu tinejdžeri nisu probali alkohol, nije to neka alarmantna stvar. Kada govorimo o marihuani ne mogu da kažem isto. Ranije je nije toliko dece probalo, a problem je što oni na marihuanu gledaju kao da nije droga, što nije tačno“, rekao je Jovanović.
Prema njegovom mišljenju, roditelj kad sazna ili shvati da je njegovo dete probalo alkohol, cigarete ili marihuanu treba jasno da mu kaže da razume njegovu radoznalost, ali i da mu predoči opasnosti ukoliko to uradi još jednom.
„Treba da mu kaže da to nije igra, da ukoliko ponovi može da stvori zavisnost i onda je posle pitanje problema sa odvikavanjem. Ne treba praviti dramu jer je dete nešto probalo, ali ukoliko postoji sumnja da se to ponavlja, roditelji imaju pravo da kažu detetu da će ga ubuduće testirati“.
Prema rečima Jovanovića, time mu poručuju da će dete ili samo da se kontroliše i neće podleći lošem uticaju ili da će biti pod kontrolom.
„Ako hoćeš poverenje, treba da ga zaslužiš ili ćemo te proveravati. Ako ne umeš da se kontrolišeš onda zabrana“, jasan je psiholog.
Veoma je važno, kaže, da roditelj obrazloži svoj stav, jer će dete reći, na primer, da svi piju i tako može da kaže i da se svi drogiraju, a roditelj treba da mu objasni da ga ne interesuje šta svi rade, već šta je zdravo i normalno.
„Roditelji greše, jer hoće da budu drugari sa decom, a to je nemoguće. Mora da postoji čvrsta ruka, ne gruba nego čvrsta. Ako toga nema deca se osećaju nesigurno. Dete se plaši, ali ne ume da to kaže i prepozna. Između ‘da budemo drugari’ ili u ‘svađi – ne dam i govoto’, preporuka je takva svađa“, rekao je Jovanović.
Roditelji moraju da budu saglasni, to je veoma bitno, jer nema ljubavi bez discipline.
Psiholog Ana Filip Nikolić, s druge strane, smatra da sa kaznama roditelji treba da budu pažljivi, jer mogu da izazovu bunt kod dece.
Ukoliko, ipak, smatraju da je kazna neophodna, onda treba da proveravaju i da li je delotvorna, dodala je ona.
„Svaki roditelj zna na šta je slabo njegovo dete i šta će ga pogoditi ako mu zabrani. Da li je to oduzimanje telefona ili zabrana izlazaka, mora voditi računa da to može da se vrati kao bumerang ako izazove revolt kod deteta. Treba voditi računa i čime i kako ga kažnjavamo“, rekla je Ana Fiilp Nikolić.
Istraživanje „Batuta“ je pokazalo i da je kritični period za prvi susret sa psihoaktivnim supstancama za većinu učenika 14. i 15. godina života
Izvor: B92
