Dramske radionice na temu empatije služe za razvijanje razumevanja i saosećanja prema drugima kroz igru uloga, improvizaciju i analize emocija i likova. Osim toga, one mogu podstaći timski rad, poboljšati komunikacijske veštine, toleranciju i razumevanje među učesnicima.
Ciklus od četiri dramske radionice posvećen je prosvetnim radnicima u osnovnim i srednjim školama. Vežbe i igre su osmišljene tako da se mogu prilagoditi svojoj uzrasnoj grupi.
Za svaku radionicu predviđeno vreme trajanja je sat ipo (dva školaska časa).
Prva radionica
Prvu radionicu posvećujemo emocijama. Kako prepoznavanju tako i tome kako ih ko doživljava. Kako bismo znali šta je empatija, potrebno je da prvo shvatimo šta su emocije.
Svaka radionica počinje tako što grupa zajedno sa facilitatorom stane u krug. Tada se svi vide, smire i facilitator može da započne radionicu zadajući prvu vežbu ili igru.
Na početku, dok smo u krugu možemo porazgovarati o tome šta znači emocija ili osećanje. Samo par minuta, da budemo sigurni da svi znaju o čemu je reč.
Pod pretpostavkom da se grupa poznaje, može se krenuti sa vežbom broj 1.
Ako to nije slučaj, prvo se uradi jedna igra u kojoj se članovi grupe upoznaju.
Priseti se emocije
Hodamo po prostoru i razmišljamo šta se desilo ranije tog ili prethodnog dana. Pokušavamo da se prisetimo kako smo se osećali. Takođe, pokušavamo da shvatimo zašto smo se tako osećali.
Nakon toga, prisećamo se najsrećnijeg dana u životu, potom najtužnijeg, itd. Za svaki dan razmišljamo o emocijama. Potom se zapitamo kako se sada osećamo i koja bi hrana nas predstavila. Kad neko smisli može da se zaustavi. Kada se svi zaustave, stanemo u krug i svako ispriča koja je to hrana i kakva je.
Primeri:
Ja se osećam kao špagete, razvlačim se i visim, jer mi se spava.
Ja se osećam kao burger sa puno majoneza i luka. Majonez je nešto kremasto i nežno, a luk nešto ljuto i razbudjuje me.
Prepoznaj emociju
Dobrovoljac napusti prostoriju. Dok je van prostorije grupa, sa facilitatorom dogovori u kojem raspoloženju će dočekati dobrovoljca koji je napustio prostoriju.
Kada se vrati dobrovoljac ima zadatak da prepozna kojom emocijom ga posmatra grupa. Ukoliko želi može sa njima kratko i da priča.
Primer:
Dobrovoljac napusti radnu prostoriju. Ostatak grupe se dogovori da će svi biti zaljubljeni u dobrovoljca.
Dobrovoljac se vraća u prostoriju i gleda grupu koja sada obavlja zadatak (gleda u dobrovoljca zaljubljeno, trepće, posramljeni su… u zavisnosti kako ko doživljava pokazivanje zaljubljenosti)
Zadatak dobrovoljca je da pogodi šta se grupa dogovorila.
Ukoliko pogodi novi dobrovoljac izlazi napolje.
Izazovi reakciju
Igra se radi u parovima ili u troje. Osoba A treba da izazove određenu emotivnu reakciju kod osobe B. Ovo rade jedan ili nekoliko krugova. Parovi se mogu rotirati.
Primer:
Osoba A: Viče na osobu B. Pretpostavka je da će osoba B imati emociju straha.
Osoba B: Loše peva. Pretpostavka je da će kod osobe A to izazvati neprijatnost I sramotu. (Ovde je važno naglasiti da nečija akcija izaziva emociju kod drugog. To znači da osoba A ne dolazi sa određenom emocijom, već sa akcijom za koju pretpostavlja da će izazvati određenu reakciju, u ovom slučaju emociju kod osobe B.)
Razgovor
Svi sedimo u krugu i podelimo jedni sa drugima šta se dešavalo u prethodnoj igri. Šta smo želeli da izazovemo kod partnera, a šta smo izazvali, zašto nam je nešto uspelo, a zašto nešto nije, itd.
Promeni masku
Svako sebi nacrta masku koja ima određenu emociju, određene je boje (boja isto treba da prikazuje emociju). Učesnici izlaze ispred grupe jedan po jedan. Učesnik sa maskom stoji ispred grupe, a grupa pokušava svojim radnjama da im promeni emociju.
Ako se emocija kod učesnika sa maskom promeni, on i masku oboji i docrta da izgleda drugačije.
Primer:
Maska je zelena i obrve su ljute, a usta tužna. Grupa uspeva malo da odobrovolji “masku”, i tada je učesnik skine i docrta usta koja idu u blagi osmeh, a zelenoj boji doda malo roze ili žute. Onako kako on ili ona doživljavaju tu promenu.
Nekoliko dobrovoljaca sa maskom će izaći da radi. Nakon ove vežbe porazgovaramo kratko o tome koje boje za svakog od nas predstavljaju određene emocije, i zašto je nekom zelena boja ljutnja, a nekom smirenje. Odgovorimo i na pitanja, šta je to izazvalo promenu kod maskiranih osoba.
Zatvaranje radionice
Stojimo u krugu. Svako kaže šta mu je bilo najznačajnije na radionici. Nakon toga smišljamo reč koja predstavlja današnju radionicu i zajedno je vičemo uz skok.
Odlomak iz priručnika Dramske radionice na temu empatije, Sonje Leštar.
