Ne postoji univerzalni pristup za poboljšanje IQ-a.Međutim, veruje se da određene aktivnosti mogu povećati IQ kod odraslih i dece.
Šta je IQ?
IQ je mera kognitivnih sposobnosti osobe u poređenju sa ljudima iste starosti. Prosečan IQ je između 85 i 100, od 70 do 85 je ispod proseka, ispod 70 se smatra intelektualnom invalidnošću, između 115 i 130 je iznad proseka, i iznad IQ 130 imaju daroviti.
Da li IQ nivo određuje inteligenciju?
Iako IQ, ili kvocijent inteligencije, pruža opštu naznaku kognitivnih sposobnosti, on nije jedini faktor koji određuje inteligenciju. Inteligencija je složen karakter koji obuhvata različite mentalne sposobnosti, uključujući veštine rešavanja problema, kritičko razmišljanje, kreativnost i fleksibilnost da se odgovori na izazove u različitim situacijama.
Uzimajući u obzir ovo, uključivanje u aktivnosti koje stimulišu kognitivne veštine može podržati mentalnu agilnost i inteligenciju.
Aktivnosti za memoriju
Aktivnosti za memoriju ne samo da poboljšavaju pamćenje, već mogu i unaprediti razonovanje i jezičke veštine. U stvari, memorijske igre su korišćene u istraživačkim studijama da bi se istražilo kako memorija utiče na jezik i poznavanje objekata.
To su:
- slagalice
- ukrštene reči
- igra koncentracije (spajanje karata)
- sudoku
Aktivnosti za vizuelno-prostorno razmišljanje
Vizuelno-prostorno razmišljanje obuhvata mentalne procese vezane za fizičke reprezentacije. Na primer, čitanje i tumačenje mape zahteva vizuelno-prostorno razmišljanje i obradu.
U jednoj studiji, istraživači su otkrili da poboljšanje vizuelno-prostornog razmišljanja dovodi do povećanja rezultata na IQ testovima.
Još jedna studija pokazala je da su sposobnosti vizuelno-prostornog razmišljanja povezane sa akademskim postignućima mladih kineskih učenika u matematici i čitanju.
Aktivnosti koje uključuju obuku za vizuelno i prostorno razmišljanje uključuju:
- lavirinti
- aktivnosti perspektive
- 3D modeli
- razvijene prizme
Muzički Instrumenti
Jedna studija je pokazala da je samo 75 minuta časova muzike nedeljno tokom 12 nedelja značajno povećalo IQ rezultate kod dece predškolskog uzrasta.
Studija iz 2021. godine takođe je pokazala da obuka na muzičkom instrumentu može poboljšati neke izvršne funkcije kod dece uzrasta od 6 do 7 godina.
Odrasli takođe mogu imati koristi od muzičke obuke. Istraživanje pokazuje pozitivna povezanost između muzičke prakse kod odraslih i izvršne funkcije.
Ovo se ne odnosi samo na sviranje, i samo slušanje muzike takođe ima prednosti. Muzički obogaćena sredina značajno može poboljšati verbalne IQ rezultate kod dece.
Učenje jezika
Nije iznenađujuće da je učenje više jezika korisno za ljudski mozak — i što ranije, to bolje.
Međutim, uzrast u kojem učite novi jezik može odrediti da li će ta praksa pomoći u poboljšanju vaše inteligencije.
Studija iz 2020. godine otkrila je da odrasli koji su pohađali 11 nedelja jezičke obuke nisu poboljšali svoju inteligenciju ili IQ rezultate. Međutim, postoji pozitivna povezanost između ranog učenja jezika i IQ-a. Rezultati su pokazali da je učenje jezika kroz razgovor i interakciju od 18 do 24 meseca najkorisnije za kognitivne ishode u kasnijem životu.
Iako učenje novog jezika u bilo kojem uzrastu može pomoći u poboljšanju opštih kognitivnih sposobnosti, kritični period za uticaj na IQ rezultate je tokom ranog detinjstva.
Čitanje
Nema sumnje u to koliko su knjige korisne za ljudski kognitivni razvoj. U stvari, koristi od razvoja su još izraženije kada knjige postanu deo porodičnih aktivnosti.
U jednoj recentnoj studiji, istraživači su otkrili da kada roditelji čitaju naglas svojoj deci, mališani imaju bolje jezičke i kognitivne veštine.
Kontinuirano obrazovanje
Obrazovanje, u bilo kojem obliku, je ključno za razvoj ljudske inteligencije.
U pregledu studija o povezanosti IQ-a i obrazovanja, istraživači su otkrili da su učesnici doživeli porast od jednog do pet IQ poena za svaku dodatnu godinu formalnog obrazovanja.
