Humani papilom virus jedan je od glavnih uzročnika raka grlića materice, po čemu je Srbija na trećem mestu po broju obolelih u Evropi. Na Međunarodni dan protiv HPV-a lekari podsećaju da postoje dva oblika prevencije te bolesti – jedan je vakcinacija dece školskog uzrasta, a drugi su redovni ginekološki pregledi.
Humanim papilomom virusa može da se inficira neka osoba, a da ona nema nikakve tegobe. Međutim, tokom vremena mogu da nastanu promene na ćelijama, naročito na grliću materice, koje mogu posle niza godina da pređu u malignitet.
Najbolji način da se promene otkriju na vreme jesu redovni ginekološki pregledi, kaže za Jutarnji program RTS-a imunolog Srđa Janković iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj.
Srđa Janković napominje da HPV virus napada i muškarce i žene, ali kod muškaraca simptoma skoro da uopšte nema. Međutim, virus može da izazove određeni rizik nastanka karcinoma, kao što je karcionom muškog polnog organa.
Podaci pokazuju da hronična HPV infekcija povećava rizik od nastanka raka grlića materica 65 puta. Janković kaže da su skoro svi slučajevi kod kojih je otkriven rak grlića materica u osnovi izazvani HPV virusom.
„To ne znači da će svi koji imaju virus dobiti karcinom. Mali procenat onih koji se zaraze dobiće karcinom, ali pošto je virus veoma zarazan i lako se prenosi, veliki deo stanovništva u mnogim zemljama došao je u kontakt sa tim virusom. Kod mnogih on može duže da ostane. Imunitet ga toliko savlada tako da vrlo često ne pravi dalje tegobe, ali on ostaje u ćelijama i može da ih podstakne na malignu promenu“, objašnjava Janković.
U Srbiji godišnje oboli oko 1.500, a umre oko 600 žena, što je našu zemlju svrstalo na neslavno treće mesto, odmah posle Moldavije i Litvanije. Govoreći jezikom brojki, praktično svaki dan se rak grlića materice dijagnostikuje kod pet žena, a nažalost, dve izgube bitku sa tom opakom bolešću.
Janković napominje da redovni ginekološki pregled i vakcina protiv HPV virusa može da svede rak grlića materice na minimum.
Država je prepoznala imunizaciju kao najefikasniju zaštitu od HPV-a. Vakcina je uvrštena u Pravilnik o imunizaciji stanovništva, kao preporučena od aprila, ali ne i obavezna.
„Sa stanovišta medicine, vakcina je delotvorna, dobro je proverena i dobra su iskustva u zemljama u kojima je uvedena pre mnogo godina. Ta preporuka za nas je isto toliko jaka kao i naša preporuka koja važi za obavezne vakcine“, ističe Janković.
Navodi da je najbolje da osobe oba pola budu vakcinisane i to pre stupanja u seksualne odnose, jer vakcina ne deluje naknadno. Vakcinu je najbolje dati u dvanaestoj godini, dok je krajnja granica za davanje oko 25. godine. Janković napominje da ona može da se dâ i u kasnijim godinama, ali je korisnija ukoliko se dâ u ranoj adolescenciji.
Izvor: RTS
