Različiti rukopisi, pa i korišćenje različitih olovaka na istom testu samo su neki od pokazatelja neregularnosti na ovogodišnjem završnom ispitu osmaka koje su otkrivene vanrednim nadzorom.
Sumnjivo dobri rezultati na testovima iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematike i na kombinovanom testu glavni su povod hitnog vanrednog nadzora sprovođenja male mature u školama iz tri okruga koji je ministar prosvete Mladen Šarčević naredio pre tri nedelje.
Prosvetni savetnici iz školskih uprava tada su nenajavljeni došli u 28 osnovnih škola Raškog, Pčinjskog i Nišavskog okruga i sa sobom odneli dokumentaciju o završnom ispitu. Tom prilikom ministar je najavio da će u školama gde budu imali dokaza da su prekršena pravila biti velikih posledica po odgovorne, koji će biti smenjeni ili će odgovarati pred disciplinskim komisijama.
Kontrola u tri okruga osmelila je nastavnike i roditelje i iz drugih gradova da prijave uočene nepravilnosti, te je sada u toku istraga pojedinačnih slučajeva širom Srbije. Ministar prosvete Mladen Šarčević istakao je da je mnogo bolje stanje u Nišavskom i Raškom okrugu, ali da nepravilnosti ima i u mestima gde se to nije očekivalo, poput Ćuprije i Beograda.
ŠARČEVIĆ U OFANZIVI Zbog prevara “padaju” direktori škola širom Srbije, uvode se KAMERE U UČIONICE
Kako saznajemo, ćute samo direktori i supervizori, a otkrivene su i još neke od metoda varanja: tokom samog polaganja rešenja su se slala preko „Vajbera“, sugerisalo se prstom koji odgovor zaokružiti.
Analizama koje su uključivale i upoređivanje da li je isti redosled reči u odgovoru na pitanje, kao i koliko se tumačenje postupaka rešavanja zadataka razlikuje utvrđeno je i da su u pojedinim slučajevima na istom testu zabeleženi različiti rukopisi i olovke.
Direktor OŠ „Bratstvo” u Novom Pazaru Dejan Kulundžić potvrdio je da su predstavnici Ministarstva prosvete uzeli testove i istakao da nakon toga nije dobio nikakvu povratnu informaciju.
– Od ukupno 16 škola, testovi su uzeti iz 11 škola koje su imale prosek preko 20 bodova. Kod nas su đaci imali nešto više od 22 poena, ali tvrdim da im niko nije pomogao. Koliko sam video, u Beogradu je čak u 60 škola prosek bio veći od 20, a toga je bilo i u drugim gradovima u Srbiji – kaže direktor najveće osnovne škole u Novom Pazaru.
On ističe da u školi rade i ometači signala za mobilne telefone i tvrdi da đacima niko nije pomagao.
– Nadzor je vršilo 16 nastavnika i četiri supervizora, koji su svojim potpisima potvrdili da je mala matura sprovedena regularno. Ovo je velika škola sa oko 200 osmaka, moguće je da su se nekako snašli – kaže Kulundžić.
Ministar Šarčević ranije je istakao da će rezultati istraživanja najverovatnije biti gotovi do sredine avgusta, kada će biti poznato koji su propusti nastali i ko je za njih odgovoran. Osim smene načelnika školskih uprava i direktora osmoletki, on je najavio i brojne novine da bi se sprečilo da opet dođe do propusta: polaganje će ubuduće nadzirati kamere iz ptičje perspektive, biće promena u dežurstvu, menjaće se bodovanje uspeha osmaka, tako da 60 bodova bude maksimum na osnovu uspeha, a 40 sa polaganja testa.
Dok je republički prosek bodova sa završnog ispita 17,63 od maksimalnih 30, u Pčinjskom okrugu je u spornim školama prosek bodova 22,7.
NAJAVLJEN LOV NA VEŠTICE
Prvog dana polaganja završnog ispita za osmake ministar Šarčević poručio je nastavnicima i ustanovama da će “ove godine ići u lov na veštice” ukoliko se utvrde nepravilnosti jer u nekim sredinama odstupanje od onoga što deca rade je 30 odsto.
– Recimo da su zadaci koji su već urađeni, dopisani i popravljani tuđom olovkom, ne dečjom rukom. Govorimo o tome da u tim stvarima učestvuje mnogo odraslih, i to nije tajna. To ćemo i te kako analizirati – rekao je tada ministar.
PROVERENO 9.700 TESTOVA
Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, institucije koja obavlja ekspertsku kontrolu kvaliteta pregledanja testova sa završnog ispita, kaže da je do sada provereno 9.700 testova, kao i da će u toku ove nedelje biti kontrolisano još oko 1.600.
– Proverava se na koji način su pregledači u školama ocenjivali učeničke radove. Recimo, kada za netačan zadatak učenik dobije 0,5 ili 1 bod, ili ako za delimično tačan zadatak učenik dobije ceo bod. Takođe, ovom analizom se otkriva i ako je priznat odgovor pisan grafitnom olovkom ili ako je bilo precrtavanja/ispravlјanja. Ovako se može otkriti i ako je učenik dobio 0 bodova, a zadatak je delimično ili u potpunosti tačan – objašnjava Ranđelović.
On dodaje da su se ove metode koristile i ranije, ali da se ovogodišnja analiza razlikuje prvenstveno po terminu, jer se radi u julu, a ne u novembru.
Milica Rašić
Izvor: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Sastav školskog osoblja biće primetno izmenjen od 1. septembra
Autor: Dragana Jokić-Stamenković Prema najavama predstavnika vlasti i procenama sindikata, sastav školskog osoblja u učionicama, ali i van njih, biće primetno izmenjen od 1. septembra zbog „racionalizacije obrazovnih ustanova”. Tim rečima...
Čemu filozofija u obrazovnom sistemu?
Piše: Ivan Milenković Nije danas prevelik problem ukloniti filozofiju iz srednjoškolskog obrazovanja, naročito ako se njen leš rastvori u kiselini nekog slaboumnog opravdanja tipa: filozofija ničemu ne služi, ona samo...
Ovako se trenira mozak!
Pripremila Gordana Glavinić Umor, nepažnja, dosada, česti su razlozi za loše rezultate i nedisciplinu učenika na času. Tragajući za rešenjem kako da motiviše đake da aktivnije prate nastavu - Prva...
Lijam Nison: Posao učitelja mi je bio najteži i najgori u životu
Pre nego što je postao glumac i pre nego što se proslavio čuvenom trilogijom „Oteta”, Lijam Nison je bio učitelj. Ovim poslom se bavio oko dve godine, mnogo pre nego...
Nema komentara.