Piše: Marko Crnobrnja
Žao mi je da primetim da je godišnje doba prošlo, a da ga nisam ni primetio. Udahnem, kao i svake godine, i kažem sebi kako ga sledeće godine ne smem propustiti. Dakle, stigla je ta sledeća godina i ja sam se spremio, otvorio uši, oči i usta da ne dozvolim jeseni da prođe bez mene.
Imali smo dugo leto, pa nam hladnoća stiže nekako nepravedno. Lišće je još zeleno, pa sad mora ubrzano da žuti. Ove godine sam se posebno obradovao kolićini kestena koji se mogu videti po parkovima. Ostao mi je isti osećaj prema kestenu od vremena kad sam bio mali.
Susret u obliku čvonka
Osećaj pri susretu sa prvim kestenom mi je sličan onom pri susretu sa prvim snegom, ili osećajem kada vidimo more posle dugog puta, izjutra. E, pa tako nešto slično osetim kad vidim uglancani braon kesten posut po žutoj travi. Čudno mi je, jer mi izgleda nekako novo, novcijato. Kao da ga je neko izgubio. Volim da punim džepove njima, da ih motam po rukama, da ih šutiram.
Sad, kad više nisam mali, a imam svoje male, zatekao sam se sa njima u jednom velikom parku koji je bio krcat kestenom. Uspomene počeše da naviru, i navirale bi one tako, da me neko od ovih mojih giliptera nije kestenom pogodio u glavu! Čvonk! Tako se čulo. Čuo se i smeh tamo negde iza drveta. I šta mi bi da uzvratim, privatio sam se kestena i otvorio Pandorinu kutiju, koja je izgleda bila puna kestenova. Kud mu uzvratih, započeo sam pravi rat. Deca su me gađala i pogađala iz sve snage, a ja sam bio uskraćen da im pokažem koliko sam bio besan zbog onog čvonka i prekinute rapsodije. Ipak sam im otac, pa nije imalo smisla da pokažem njihovog čvonka!
Kompromis kuću gradi
Udaljio sam se od njih, ustvari pobegao i počeo da skupljam kestenje u veliku kesu. Nakupio sam pun gepek, i sav srećan krenuo kući. Opet, kad sam bio ‘nako mali, skupljao sam kestenje u kamionče i dovozio ga kući u nekoliko tura. Sad kući stigoh s jednom povelikom turom, sav razdragan i plahovit. Kad sam se pojavio pred vratima, u kući nije bilo moje mame. Bila je to moja žena. Nije mi dozvolila da kesten unesem unutra. Napravili smo kompromis i određena količina je, ipak, završila u kući.
Hrčak sindrom
Napisah ja sastav za peticu, a ne rekoh ništa. Želim da vam prenesem poruku jeseni koja nam svake godine nešto poručuje. Kesten se, eto, našao tu mojom krivicom, ali mnogo je još plodova koje bi valjalo prikupiti. Kada vidim sve te plodove na jednom mestu, osetim se kao hrčak. Dobijem potrebu da se ušuškam i dočekam proleće uz televizor.
Bio sam četvrti, peti razred osnovne škole, kad su nas vodili u bioskop da gledamo neki film kojeg se sad ni ne sećam. Ali ono čega se sećam, jeste to da je ulica koja je vodila do Doma kulture bila puna kestenja. Punili smo džepove njima, usput smo gađali vrh kolone i pravili se blesavi kad bismo čuli ono zvučno čvonk. Ali, što je najzanimIjivije, mislim da smo tada u bioskop uneli, pa bar po deset kestenova. Smestili su nas na balkon i urnebes je počeo. Možete misliti kako je bolelo kada vam s balkona na glavu padne kesten, pa odskoči. Verovatno se zbog toga ni ne sećam koji je film bio u pitanju.
Na vama je da svoju decu naučite kako nam neke stvari mogu biti od koristi. Tako se i kesten, uz malo kreativnosti, može pretvoriti u patuljke, ogrlicu, narukvicu… Kombinovanje jesenjih plodova sa dečjim igračkama kod kuće može biti odlično rešenje za jesenji hrčak sindrom.
Izvor: Detinjarije.com
