Vlajko Panović, klinički psiholog, gostovao je u Rubikon podkastu, gde je između ostalog govorio o važnosti porodice za razvoj jedinke.
„Koliko je porodica važna možemo da vidimo po nastojanju globalnih sila da rasture porodicu. Porodica je ona ćelija u kojoj čovek razvija svoje potencijale, u kojoj razvoja svoje ideale, u kojoj nauči da se raduje životu. I to su oni postulati koje čovek nosi iz porodice. Ona sigurnost, bazična. Da sutra kad se suoči sa iskušenjima, kojih danas ima više nego ikada u istoriji ljudskog roda, da mogu da razlikuju lepo od ružnog, dobro od zla, poželjno od nepoželjnog“, objasnio je Panović.
Psiholog današnje društvo i svet u kome živimo poredi sa švedskim stolom na koji je postavljeno sve – znanja, iskustava, ideje, sve je dostupno svima. Ovo može biti problem ako porodica ne ume dobro da pomogne deci da se opredele za onu pravu stranu, pa tako deca postaju „žrtve prevelikih iskustava“.
„Savremeni čovek je žrtva informacija, deca posebno. Čovek je zatrpan informacijama, raznoraznim znanjima, često kontradiktornim koje ne ume uvek da isprocesuira na pravi način i da zauzme emotivni odgovor na sve to. Ta znanja, kontradiktorna, štetna, pogršena, talože se u dečije iskustvo i postaju neretko dominantni deo tog iskustva. Tako da se mi onda čudimo odakle deci te reakcije kad se mi u kući tako ne ponašamo“, istakao je stručnjak.
„Porodica je osnovna ćelija društva. Ali svaka ćelija ima dva dela. Onaj gde ulaze hranljive materije i onaj gde se izbacuje ono što je štetno, ono što nije korisno za ćeliju. Porodica bi trebalo da bude filter za ulaz različitih znanja, informacija i iskustava, svega onoga što ide ka pojedincu, odnosno ka detetu. Međutim, porodica je danas postala propustljiva, usled prezaposlenosti, previše odsutnosti iz kuće ili neusaglašenosti roditelja u stavovima i ponašanju.“
Da bi objasnio važnost ovoga, Panović je dao primer: „Zamislite da vozite auto prema tunelu. Ispred tunela imate dva znaka, jedan znak je obavezan prolazak kroz tunel, a drugi zabranjen prolazak kroz tunel. Kako ćete se vi osećati? Zbunjeno, uplašeno i nesigurno. Tako se osećaju naša deca u porodici u kojoj imamo različite stavove, mišljenja i poruke.“
