Onaj ko poseduje bilo kakvu ličnu umešnost ili veštinu – ima uvek pametnija posla od gledanja kroz tuđi prozor ili ključaonicu.
Već dve decenije skoro svakodnevno upoznajem kreativne i preduzimljive ljude. Po pravilu su prepušteni sami sebi. Još gore – ljudi koji nešto stvaraju proglašavaju se za čudake i lujke, a često su izloženi i otvorenom ili prikrivenom podsmehu. Njihovi talenti i ideje zatvoreni su i izolovani u klaustofobičnom okruženju koje se pretežno bavi trivijalnostima, pukim preživljavanjem, ili gubljenjem vremena.
Ta učmala i depresivna sredina masovno favorizuje kalkulanstvo, „gde sam tu ja“ rezon, „bolje džaba sedeti nego džaba raditi“ – i slične mudrosti koje od ljudi prave pasivne biljke prikovane za ekran. Ljudi koji ništa ne umeju sami – su tiha većina. Oni nam kroje kapu. Šeprtlje.
Svi mi smo stvoreni da stvaramo. To je naša suština – a ne nekakav atavizam ili sistemska greška. Ipak – ideja o „svojih deset prstiju“ je izvrgnuta ruglu. Ljudi koji nešto rade sopstvenim rukama izjednačavaju se sa priprostim „manualcima“ i „šljakatorima“. Čak i kada ih neko nazove „majstorima svog zanata“ to u sebi nosi nešto pežorativno, jer majstori odavno nisu visoko kotirani u svetu „faca“. Majstori mogu da budu sve – samo ne „face“. Da biste bili „faca“ morate biti šeprtlja. Nije fora umeti nego imati. Uprljati ruke je najveći blam. Ako imaš vešte ruke, barataš nekim zanatom/alatom, ili poseduješ neke umetničke ili stvaralačke sklonosti – za šeprtlje si blago retardirana ili socijalno neprilagođena osoba. Samo čudak koji radije samuje u nekoj garaži ili podrumu, umesto da pravi neku laku lovu, ili bar da se druži, provodi, gluvari…
Tužno. Ali ova priča ima jedan mnogo značajniji nivo.
Onaj ko zna nešto sam da uradi – lako razlikuje izgovore, šuplje priče, laži i prazna obećanja – od prave akcije. Onaj ko poseduje bilo kakvu ličnu umešnost ili veštinu – ima uvek pametnija posla od gledanja kroz tuđi prozor ili ključaonicu. On ili ona nemaju ni energije ni volje za zlobu i pakost bilo koje vrste. Onaj ko je svojim rukama stvorio nešto – ne čeka „država duradi“, već traži i nalazi načina da svoju sudbinu uzme u svoje ruke. Onome ko ume nešto sam da napravi (pa još i da proda) – ne možeš večito prodavati rog za sveću, i stalno ga praviti majmunom. On dobro zna koliko šta vredi. Do čega se dolazi znojem, i veštinom – a do čega praznim naklapanjem…
Zato šeprtlje ne mogu da nas smisle, i mrze nas više nego svoje prave zlotvore i tlačitelje. Jer – za razliku od šeprtlje – šta god mu uradili, kreativan, vešt, i vredan čovek…
…je uvek slobodan.
Piše: Miodrag Ristić
Izvor: Detozin
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Zvocanje u vezi: Jeste li mu ljubavnica ili majka?
Scenario je svima dobro poznat: fina devojka se „polomi" da udovolji svom muškarcu. On dolazi kući s posla, a ona pokušava da zapodene razgovor. On je isključuje, govoreći: „Umoran sam."...
Zoran Milivojević: Narcis u ljubavnoj vezi
Autor: Zoran Milivojević Sve je više ljudi koji imaju narcisoidne crte ličnosti. Pretpostavlja se da je glavni razlog porasta što odrastaju mlade generacije koje su navikle da je ljubav kada...
Kako da posle razvoda potpuno dokusurite sopstveno dete
Svadba od minimum 200 zvanica. Opštinsko, crkveno venčanje, pripiti kumovi, bidermajer, običaji, suze radosnice podjednako lipte i niz svekrvine i niz taštine obraze. Mladenci kao golupčići, gledaju se, dodiruju se,...
Ja sam partner svojoj ženi, a ne gost koji samo jede i spava
Jedan moj prijatelj je došao kod mene na kafu, sedeli smo i ćaskali, pričali o životu… “Odoh na sekund da operem tanjire koji su ostali u sudoperi”, rekoh mu. Pogledao...
Otkad majstori nisu “face”? Dobar majsto je uvek bio i bice visoko na ceni i na lestvici postovanja u drustvu.