Kreativan, vešt i vredan čovek je uvek slobodan

Već dve decenije skoro svakodnevno upoznajem kreativne i preduzimljive ljude. Po pravilu su prepušteni sami sebi. Još gore – ljudi koji nešto stvaraju proglašavaju se za čudake i lujke, a često su izloženi i otvorenom ili prikrivenom podsmehu. Njihovi talenti i ideje zatvoreni su i izolovani u klaustofobičnom okruženju koje se pretežno bavi trivijalnostima, pukim preživljavanjem, ili gubljenjem vremena.

Ta učmala i depresivna sredina masovno favorizuje kalkulanstvo, „gde sam tu ja“ rezon, „bolje džaba sedeti nego džaba raditi“ – i slične mudrosti koje od ljudi prave pasivne biljke prikovane za ekran. Ljudi koji ništa ne umeju sami – su tiha većina. Oni nam kroje kapu. Šeprtlje.

Svi mi smo stvoreni da stvaramo. To je naša suština – a ne nekakav atavizam ili sistemska greška. Ipak – ideja o „svojih deset prstiju“ je izvrgnuta ruglu. Ljudi koji nešto rade sopstvenim rukama izjednačavaju se sa priprostim „manualcima“ i „šljakatorima“. Čak i kada ih neko nazove „majstorima svog zanata“ to u sebi nosi nešto pežorativno, jer majstori odavno nisu visoko kotirani u svetu „faca“. Majstori mogu da budu sve – samo ne „face“. Da biste bili „faca“ morate biti šeprtlja. Nije fora umeti nego imati. Uprljati ruke je najveći blam. Ako imaš vešte ruke, barataš nekim zanatom/alatom, ili poseduješ neke umetničke ili stvaralačke sklonosti – za šeprtlje si blago retardirana ili socijalno neprilagođena osoba. Samo čudak koji radije samuje u nekoj garaži ili podrumu, umesto da pravi neku laku lovu, ili bar da se druži, provodi, gluvari…

Tužno. Ali ova priča ima jedan mnogo značajniji nivo.

Onaj ko zna nešto sam da uradi – lako razlikuje izgovore, šuplje priče, laži i prazna obećanja – od prave akcije. Onaj ko poseduje bilo kakvu ličnu umešnost ili veštinu – ima uvek pametnija posla od gledanja kroz tuđi prozor ili ključaonicu. On ili ona nemaju ni energije ni volje za zlobu i pakost bilo koje vrste. Onaj ko je svojim rukama stvorio nešto – ne čeka „država duradi“, već traži i nalazi načina da svoju sudbinu uzme u svoje ruke. Onome ko ume nešto sam da napravi (pa još i da proda) – ne možeš večito prodavati rog za sveću, i stalno ga praviti majmunom. On dobro zna koliko šta vredi. Do čega se dolazi znojem, i veštinom – a do čega praznim naklapanjem…

Zato šeprtlje ne mogu da nas smisle, i mrze nas više nego svoje prave zlotvore i tlačitelje.  Jer – za razliku od šeprtlje – šta god mu uradili, kreativan, vešt, i vredan čovek…

…je uvek slobodan.

Piše: Miodrag Ristić

Izvor: Detozin

Četiri greške kojima ubijamo dečju kreativnost

Kako odgajiti samosvesno i kreativno dete

Zašto je manje igračaka – bolje za dete

Ne možete detetu kupiti maštu u prodavnici s igračkama

Iskustva mladih sportista: Ognjen Mićović, košarkaš

Ognjen Mićović ima 18 godina i igra za košarkaški klub "Borac" iz  Čačka. Za Detinjarije govori o tome kako izgleda put do profesionalnog sportiste. Koliko godina treneiraš košarku i ko...

Ruka kroz ogradu: Pablo Neruda o detinjem iskustvu koje mu je promenilo život

Još od doba pećinskih ljudi postojalo je pitanje o tome zašto stvaramo umetnost i zašto u njoj uživamo. Za Lava Tolstoja to je zbog prenosa „emotivne infektivnosti“, za Žaneta Vintersona...

Neverstvo uključuje najmanje jedan od ova tri elementa

Odlomak iz knjige Ester Perel “NEVERSTVO – Razumeti ne znači opravdati” Izdavač Psihopolis, Novi Sad, 2018. Prema mom mišljenju, neverstvo uključuje najmanje jedan od ova tri konstitutivna elementa: tajnost, seksualnu alhemiju i emocionalnu...

Romantični konzumerizam: Moderan brak sveo se na potrošnju partnera

Odlomak iz knjige Ester Perel "NEVERSTVO – Razumeti ne znači opravdati" Izdavač Psihopolis, Novi Sad, 2018. „Moje potrebe nisu zadovoljene.” „Ovaj brak za mene više nema smisla.” „Nisam ja na ovo...