Majčinstvo u 20/30/40-im: Vesna Stokić

O meni

Moja deca: Filip, Fiona i Vanja, moja unuka Zoe i naravno, čovek mog zivota Fili – to sam ja, Vesna Stokić. Svi su oni u nekom trenuku mog života postali deo mene, doneli ljubav i radost i obojili moj život najlepšim bojama. Osim u porodici, uzivam u svemu što radim. A kad se nešto radi s ljubavlju, to je najlepše. Moja deca su porasla a ja se i dalje družim sa nekim klincima i uživam da im budem velika drugarica Vesna. Trenutno sam sve vreme posvetila Vesninoj kreativnoj radionici, a tu ima svega! Najviše dece. Radim sa idejom: Budi orginalan, budi jedinstven, budi samo svoj! Širi pozitivnu energiju!

Radionice za decu su nešto najlepše što sam radila u životu. Toliko lepote i iskrenosti u tom druženju puni moje srce pozitivnom energijom. Ekipu čine deca od 5-10 godina, njih 15 (trenutno). To su moji mali drigari, a ja sam njihova velika drugarica. Dosta toga smo prosli zajedno. Planinarili, išli na reku, u selo, slavili rođendane, posetili zubara, poslastičara, grnčara, vozili se vozom, vrištali u pećini, glumili u lutkarskoj predstavi… ma svašta smo radili. Dva puta godišnje napravimo prodavnicu na trgu, deca obuku kostime, prodajemo igračke i baš bude dobra zabava.

Puna sam novih ideja i planova za jesen. Čeka nas još mnogo avantura. Uživaju i oni i ja. Naravno, u svemu mi pomaže suprug a deca ga obožavaju. Moje zadovoljstvo je što sam deo njihovog detinjstva i odrastanja, volim da stvaram uspomene sa njima. Pored druženja sa decom, radim dečije rodjendane, pravim rajfove za devojčice, leptir mašne za dečake, šijem kostime za maskenbale, pravim torte od kartona za rođendane… Svega ima u mojoj radionici. Obavezan mi je spisak aktivnosti za naredni dan i tako najbolje funkcionišem. Ne volim prazan hod, u šali volim da kažem da meni uvek teče radno vreme. A uveče pred spavanje odmorim uz štrikanje. Uz igle i vunu posebno uživam. i tada nastaju neverovatne stvari – džemperi, kape, šalovi i moji omiljeni čupavi prsluci.

Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

Postala sam mama u 22 godini, moj sin Filip je prva beba koju sam uzela u ruke. Nista nisam znala ni o porođaju ni o bebama. Znala sam samo da želim da provedem život sa Filijem i da imamo troje dece. Tako je i bilo, zajedno smo 31 godinu i imamo troje divne dece. Tada sam razmišljala – kako su se sve žene porodile, tako ću i ja, koliko god da traje mora se završiti, haha. Kao i sve u životu i to sam sve radila spontano, opušteno, malo čitala u knjigama, kako i šta treba i tako… uživala sam u njihovom odrastanju. Fionu sam rodila u 24. a Vanju u 28. godini. Naravno, najviše pažnje je dobio Filip, prvo dete pa se sve proverava po tri puta da li je dobro urađeno. Sa Fionom je već bilo lakše, imala sam iskustva. A Vanja nam je bio kao igračka, svi su ga pazili, šetali, mazili, brat i sestra su ga kupali, igrali se sa njim, čitali mu bajke… I tako brzo prođe to vreme i oni odrastoše. Vreme uvek pokaže da li smo nešto dobro radili. Sad kada vidim Filipa (27), Fionu(25) i Vanju (21) mislim da sam uspela kao majka, dala sam najbolje od sebe i oni su postali dobri i plemeniti ljudi, a to mi je najvažnije. Sve ostalo je njihov izbor i životni put.

Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u u 20/30/40-im?

Mislim da je prednost rađanja u dvadesetim jer si mlad, pun energije, imaš želje i volje za sve aktivnosti sa decom. Mana mislim da nema kad su deca u pitanju, kad god da se rode. Bitno je samo rađati decu iz ljubavi, sa pravom osobom i ako se tu dvoje pronađe za decu nema problema.

Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?

Svega je tu bilo! Jednom godišnje, za Uskrs, vadimo albume sa fotografijama, a ima ih mnogo, i onda nastaje smeh do suza. Uvek se smejemo nekim drugim događajima, fotke su čudo zato ih i volim, čuvaju nam neke trenutke od zaborava.

Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?

Pravo vreme za decu je baš onda kada se desi ALI sa pravom osobom. To je najbitnija stvar. Decu treba rađati samo iz ljubavi i samo ih voleti a sve ostalo dođe samo po sebi.

Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Roditeljstvo mi je ulepšalo život. Moja deca, to sam ja! Uživala sam u njihovom odrastanju i bila dete sa njima. Igrala lopte, vozila bicikl, rolere, plivala, planinarila, ljuljala se na ljuljaškama, skakala u džamingu, obilazila muzeje… ma svašta smo radili zajedno. Prva sam mama koja je vozila rolere sa decom u našem gradu. Deca su me naučila da sacuvam ono dete u sebi. Najvažnije je poverenje u odnosu dece i roditelja. Odrastanje svašta nosi sa sobom, mi kao roditelji treba da uvek budemo uz našu decu. Svaka situacija je rešiva a deca treba da znaju da smo uvek za njih tu, i kad je dobro i kad je loše.

Ovo me niste pitali

Pesma „Deca“ Halila Džubrana je bila moj vodič u roditeljstvu. Okačena je na vratima naše spavaće sobe već punih 27 godina. To treba svaka mama da pročita. Mi smo tu samo da im olakšamo da pronađu pravi put, a kad ga pronađu, bez obzira kakav je, to je njihov put i njihov život. Ne smemo biti posesivni kao roditelji, treba deci da damo širinu i slobodu. Mogu da greše, i mi smo grešili a i to je sastavni deo života. A pesmu od Mike Antića sam poklanajla deci kad su odlazili od kuće, na školovanje. „Nikad nemoj da se vraćaš/kad već jednom u svet kreneš/
Nemoj da mi nešto petljaš/Nemoj da mi hoćeš-nećeš“ (pročitajte više: https://balasevic.in.rs/miroslav-mika-antic-nepovratna-pesma/ I tako odužih ja…
Moje radove i radionice sa decom mozete pratiti na Facebook stranici „Vesnina kreativna radionica“ i Instagram stranici @vesnina_kreativna_radionica.

Izvor: Detinjarije.com