Mali odmor: Lepotica Tara

Tara je nešto posebno, i svako ko je jednom bio, jedva čeka opet da joj se vrati. Tekst i slike: Mina Milenković, Putovanja s decom Kako u šali kažemo, mi brdskoplaninska deca ne možemo bez planina. S obzirom na to da živimo u ravnici, planina nam uvek dođe ka dobro…

Tara je nešto posebno, i svako ko je jednom bio, jedva čeka opet da joj se vrati.

Tekst i slike: Mina Milenković, Putovanja s decom

Kako u šali kažemo, mi brdskoplaninska deca ne možemo bez planina. S obzirom na to da živimo u ravnici, planina nam uvek dođe ka dobro osveženje ali i mnogo više od toga. Već par godina sa detetom obilazimo našu lepu zemlju, istražujemo, od Severa ka Jugu, i svaki put nešto novo otkrijemo, iznenadimo se zapravo koliko je naša zemlja prirodno lepa, koliko je raznolika – od vojvođanske ravnice do juga, pa istok i zapad, pa banje, vidikovci, kanjoni, tvrđave, sela… Toliko toga, a nekako mi se čini kao da je opet dovoljno ne poznajemo.

Prošlog leta smo pre mora otišli na našu poznatu planinu Taru. Tara je jedan od naših šest nacionalnih parkova, poznat po mrkim medvedima koji su zaštićena vrsta tamo. Na Tari je onaj najfotogeničniji vidikovac koji često srećete na društvenim mrežama – Banjska stena. Tara je nešto posebno, i svako ko je jednom bio, jedva čeka opet da joj se vrati. Mene su kao malu često tamo vodili na izlete i učili da skijam, ali tek prošlog leta sa svojim detetom sam je zaista upoznala i zaljubila se do ušiju u nju.

U sred leta smo pobegli iz gradske vrućine na osvežavajuću planinu. Bili smo u lepom kraju koji se zove Mitrovac na Tari, nadomak šume. Morate znati da su šume Tare ogromne i ozbiljne, tako da, ako ne znate prživaljavanje u šumi, orijentaciju i šta smete pojesti od bilja, bolje ne ulazite dublje u šumska prostranstva. Mi smo imali jednu kraću ali jako lepu putanju gde smo išli posle ručka ali pre zalaska sunca i deci pričali šta raditi ako vide zmiju ili pak opasnijeg medu u šumi, šta smeju da pojedu, kako da se snalaze i sve što treba znati kad odlazite u prirodu.

Deca su bila jako zainteresovana, družila su se, upoznali smo super drugare iz ostalih delova Srbije, sunčali smo se ujutru uz kafe na divnom planinskom suncu, imali smo odličnu zabavu za decu u vidu veštačkih stena, baze u Paviljonima gde su deca mogla da uče plivanje. Sreli smo mnogo avanturista što iz inostranstva,što domaćih.

Isli smo na divno jezero Perućac koje je zaštitni znak ovog već predivnog mesta. Jezero je nastalo pregrađivanjem toka reke Drine za potrebe grada Bajine Bašte. Boja vode je neopisiva, tako da mami mnoge da uskoče u nju i kupaju se. Tu su i kajaci koje možete iznajmiti i super se provesti u još jednoj avanturi. Nedaleko je i Drvengrad pa ko nije išao, neka povede decu na ukusne baklave i u muzeje koje tamo imaju.

Tara je svakako jedan od naših velikih bisera, naša divna četinarska gora na 1500 i nešto metara, stanište medveda, čuvene Pančićeve omorike, a vrednost ovog parka takođe predstavlaju i retke i ugrozene ptice kao sto su orlovi, jastrebovi, tetrebi.

Toliko nam je bilo lepo i poučno, toliko smo se nauživali, nadisali planinskog vazduha i napravili uspomena za ceo život da ćerka skoro svako dana pita: “Kada idemo na Taru?”

Vodite decu po Srbiji, vodite ih da upoznaju naše nacionalne parkove, naše prirodne vrednosti, našu zemlju.

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: