Mali odmor: Zlakusa i Potpećka pećina

Prva destinacija iz Požege, našeg rodnog grada, bilo je divno selo Zlakusa. Čuli ste za lepu grnčariju i Kupusijadu, a i ako niste obavezno svratite.

Tekst i slike: Mina Milenković, Dete prirode

Beatriks Poter, jedna od najvoljenijih pisaca za decu je jednom izjavila: “Ako sam u životu uspela makar i neznatno da pomognem deci da nauče da cene čestita, jednostavna zadovoljstva, postigla sam nešto što vredi.” Tako smo i mi jednoga vrelog letnjeg dana digli 18 nožica iz kreveta i poveli ih u nezaboravni doživljaj sa letnjeg raspusta, na izlet koji će se pamtiti celog života, u organizaciji Vesne Stokić iz Vesnine kreativne radionice, i u drušvu njenog supruga Filija.

Da naša zemlja ima dosta prirodnih lepota i vrednosti uverili smo se još po koji put mi odrasli, a deci, nadam se, usadili ljubav prema svojoj zemlji i naučili ih dosta toga lepog o delu svoje zemlje, zelenoj, brdovitoj i šumovitoj Zapadnoj Srbiji.

Prva destinacija iz Požege, našeg rodnog grada, bilo je divno selo Zlakusa. Čuli ste za lepu grnčariju i Kupusijadu, a i ako niste obavezno svratite.

Klinci su doručkovali u prijatnom ambijentu i uživali u gostoprimstvu divnih domaćina iz Terzić avlije. Tu smo naučili kako se nekada pripremalo mleko, kakav školski materijal se nekada koristio, kako je izgledala soba za mlade, dečija soba… Nigde telefona i tableta, a deca su se zainteresovala da istražuju i uče.

Posle divne priče o starijim vremenima, kao i generacijama koje su pre nas boravile u ovim krajevima, krenuli smo odvažno u pećinu koja se nalazila 3 kilometara od nas.

Dosta vode, slatkiši, sladoled ispred prodavnice i divni meštani iz sela koji su nas pratili do cilja su nam pomogli da stignemo do ove veličanstvene pećine. Deca su bila oduševljena podatkom da ponosno stojimo na najvećem pećinskom ulazu u Srbiji. Naučili smo kako se ponaša u pećini, šta je bezbedno a šta nije, koje životinje tu stanuju… Dosta toga su znali a i dosta toga novog naučili.

Održali smo lep i glasan koncert majci prirodi u znak zahvalnosti što nas je primila i naučila novim stvarima.

Posle obilaska pećine otišli smo do Tešić grnčarije, do divnog seoskog imanja gde smo uživali slušajući kako nastaju poznati lonci i šerpe u kojima nam mame i bake spremaju slatki kupus, pasulj i sarmice. Jer ko ne voli da se igra glinom? Kao poklon i uspomenu dobili smo glinu od koje smo pravili razne sitnice.

Kući smo se vratili sa osmehom, sa kojim smo i krenuli i jedva čekamo da idemo u nove pobede i avanture ali pre svega u upoznavanje naše prelepe zemlje Srbije!