Kada je Nil Armstrong 20. jula 1969. godine spustio nogu na površinu Meseca, svet je zastao. U tom trenutku, ceo ljudski rod zakoračio je u novu eru – eru svemirskih osvajanja. Ali mnogo pre tog istorijskog koraka, Nil Armstrong je bio dečak iz malog mesta u Ohaju, rođen 5. avgusta 1930. godine, sa velikim snovima i neutaživom radoznalošću.
Još kao dete bio je opčinjen letenjem. Sa samo 15 godina dobio je pilotsku dozvolu, čak i pre vozačke. Kasnije je postao pilot mornarice i učestvovao u Korejskom ratu, a zatim test pilot i inženjer. Njegov talenat, posvećenost i staloženost doveli su ga do NASA-e i – istorije.
Kao komandant misije Apollo 11, Armstrong je postao prvi čovek koji je kročio na tlo drugog nebeskog tela. Njegove čuvene reči – „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo“ – obišle su planetu i ušle u sve udžbenike.
Ali i pored slave, Armstrong je ostao skroman. Retko je davao intervjue, izbegavao senzacionalizam i uvek isticao timski rad kao ključ uspeha. Najradije se predstavljao jednostavno – kao inženjer koji je imao sreću da učestvuje u nečemu velikom.
Zanimljivost koju možda niste znali:
Tokom misije Apollo 11, Armstrong je poneo sa sobom delove propelera i krila braće Rajt – pionira avijacije. Tako je simbolično povezao prvi let na Zemlji sa prvim korakom na Mesecu.
Misteriozni saputnik Zemlje: Zašto slavimo Međunarodni dan Meseca?
‘Zapovednik letelice Apolo 11, prvi čovek na Mesecu, Nil Armstrong, sa sobom je na istorijsko putovanje do Meseca poneo komadić letelice braće Rajt. Kao svaki veliki čovek koji u sebi ima snagu volje da dosegne zvezde i promeni svet, Armstrong je znao koliko strpljenja i odricanja je potrebno da se sanjarenja pretoče u javu, te je ovim putem odao počast pionirima letenja’, piše portal Avio tag.
Na današnji dan, setimo se čoveka koji je pokazao da nijedan san nije prevelik.
