U berlinskom vrtiću, prizor koji bi mnoge roditelje uplašio – deca mlađa od šest godina pale šibice i ispituju svojstva plamena. Nije u pitanju nikakav nemar vaspitača – već radionica na kojoj deca uče kako bezbedno paliti vatru. Cilj ovih radionica jeste da se spreče tragedije do kojih može doći ako…
U berlinskom vrtiću, prizor koji bi mnoge roditelje uplašio – deca mlađa od šest godina pale šibice i ispituju svojstva plamena. Nije u pitanju nikakav nemar vaspitača – već radionica na kojoj deca uče kako bezbedno paliti vatru.
Cilj ovih radionica jeste da se spreče tragedije do kojih može doći ako se deca krišom igraju vatrom. Mala deca koja vatri ne mogu da odole, po pravilu neće reći roditeljima šta rade, u stahu od kazne. Što je još gore, ukoliko im se desi da slučajno izazovu požar, poželeće da se sakriju i tako mogu nastradati od gušenja.
Zbog toga umetnik Kain Karavon, vođa ovih radionica, deci pokazuje kako se vatrom rukuje na ispravan način – kako se drži šibica, koristi upaljač, kako se pale sveće i pravi mala buktinja. Dozvoljavajući im da se otvoreno igraju vatrom, pod nadzorom odraslih, udovoljava njihovoj radoznalosti istovremeno je usmeravajući na bezbedniji put.
Dozvoljavajući im da se otvoreno igraju vatrom, pod nadzorom odraslih, udovoljava njihovoj radoznalosti istovremeno je usmeravajući na bezbedniji put.
Karavon je obučio gotovo 2.000 nemačkih vaspitača svome metodu, a podršku mu pružaju vatrogasci, osiguravajuće kompanije i organizacije za bezbednost. Njegov pristup potpuno se razlikuje od uobičajenih kampanja koje uče decu da nikad ne dodiruju upaljače i šibice.
Posle više od decenije rada sa decom, Karavon može da se pohvali činjenicom da nijedno od dece koju je obučio nikad nije izazvalo požar. S druge strane, pristup koji deci brani pristup vatri ne pokazuje tako dobre rezultate. Naša fasciniranost vatrom ima duboke evolutivne korene i deca su nam verovatno “programirana” da se igraju vatrom, pa je taj impuls veoma teško obuzdati. U SAD, čak 43% kućnih požara svake godine izazivaju deca mlađa od šest godina.
Naša fasciniranost vatrom ima duboke evolutivne korene i deca su nam verovatno “programirana” da se igraju vatrom, pa je taj impuls veoma teško obuzdati.
U Nemačkoj, preokret u pristupu ovom problemu pripisuje se bračnom paru iz Hamburga – Ginteru i Griti Julga. On je bio vatrogasac a ona učiteljica, pa su svoja znanja udružili kako bi osmislili obrazovni program za đake koji bi raskrstio sa starom politikom zabrane. “Sve ono što deci zabranite, postaje im još primamljivije,” kaže Frider Kirher iz berlinske vatrogasne stanice. Posle osnovaca, zahvaljujući angažovanju Kaina Karavona, program je prenet i u nemačke vrtiće, pa sada deca od 5 i 6 godina kao “vatrogasni stručnjaci” podučavaju decu od samo tri godine.
U društvima u kojima je paljenje vatre neophodno za kuvanje i svakodnevne poslove, deca zaista veoma rano uče da rukuju vatrom. Daniel Fesler, evolucioni antropolog sa Kalifornijskog univerziteta proučio je 19 društava i utvrdio da u njima deca počinju da uče o vatri maltene čim prohodaju, i postaju majstori za rukovanje plamenom između pete i osme godine. S druge strane, u zapadnim društvima, upoznavanje sa vatrom odlaže se do adolesencije ili čak kasnije.
Priredila: Jovana Papan
Izvor: Njujork tajms
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Kineski jezik novi predmet u srpskim školama od 1. septembra?
Predsednik NPS Radivoje Stojković rekao je za taj list da ne vidi ni jedan razlog da predlog ne bude usvojen, jer su plan i program, prema kojima bi se kineski...
Daj ovamo jednu peticu: Šta se desi kad škole poklanjaju ocene
ISTRAŽILA VIOLET GOARAN Mond Diplomatik - „Ovo je ‘dva u jedan’ škola”, objašnjava Elza Hejer. Ova profesorka francuskog jezika u gimnaziji „Drotning Blanka” morala je da nauči kako da „optimizuje” svoje...
Kada profesorka koja radi trideset godina u prosveti kaže: „Ne znam da li smeš da mu daš jedinicu“
Piše: Stanka el Rabadi Nedavno sam u zbornici svoje škole prisustvovala ovakvom razgovoru: kolega, koji je inače vrlo odgovoran i radan, odličan poznavalac struke, pitao je da li učenik na...
Kompromitovanje školstva: Traži se od mene da zaključujem dvojke učenicima koji ne znaju ni da beknu
Sedim u svojoj učionici i razmišljam o posledicama inflacije ocena. U školi u kojoj radim administracija insistira na tome da se nijednom detetu ne zaključuje ocena manja od dvojke… …čak...
Nema komentara.