U berlinskom vrtiću, prizor koji bi mnoge roditelje uplašio – deca mlađa od šest godina pale šibice i ispituju svojstva plamena. Nije u pitanju nikakav nemar vaspitača – već radionica na kojoj deca uče kako bezbedno paliti vatru.
Cilj ovih radionica jeste da se spreče tragedije do kojih može doći ako se deca krišom igraju vatrom. Mala deca koja vatri ne mogu da odole, po pravilu neće reći roditeljima šta rade, u stahu od kazne. Što je još gore, ukoliko im se desi da slučajno izazovu požar, poželeće da se sakriju i tako mogu nastradati od gušenja.
Zbog toga umetnik Kain Karavon, vođa ovih radionica, deci pokazuje kako se vatrom rukuje na ispravan način – kako se drži šibica, koristi upaljač, kako se pale sveće i pravi mala buktinja. Dozvoljavajući im da se otvoreno igraju vatrom, pod nadzorom odraslih, udovoljava njihovoj radoznalosti istovremeno je usmeravajući na bezbedniji put.
Dozvoljavajući im da se otvoreno igraju vatrom, pod nadzorom odraslih, udovoljava njihovoj radoznalosti istovremeno je usmeravajući na bezbedniji put.
Karavon je obučio gotovo 2.000 nemačkih vaspitača svome metodu, a podršku mu pružaju vatrogasci, osiguravajuće kompanije i organizacije za bezbednost. Njegov pristup potpuno se razlikuje od uobičajenih kampanja koje uče decu da nikad ne dodiruju upaljače i šibice.
Posle više od decenije rada sa decom, Karavon može da se pohvali činjenicom da nijedno od dece koju je obučio nikad nije izazvalo požar. S druge strane, pristup koji deci brani pristup vatri ne pokazuje tako dobre rezultate. Naša fasciniranost vatrom ima duboke evolutivne korene i deca su nam verovatno „programirana“ da se igraju vatrom, pa je taj impuls veoma teško obuzdati. U SAD, čak 43% kućnih požara svake godine izazivaju deca mlađa od šest godina.
Naša fasciniranost vatrom ima duboke evolutivne korene i deca su nam verovatno „programirana“ da se igraju vatrom, pa je taj impuls veoma teško obuzdati.
U Nemačkoj, preokret u pristupu ovom problemu pripisuje se bračnom paru iz Hamburga – Ginteru i Griti Julga. On je bio vatrogasac a ona učiteljica, pa su svoja znanja udružili kako bi osmislili obrazovni program za đake koji bi raskrstio sa starom politikom zabrane. „Sve ono što deci zabranite, postaje im još primamljivije,“ kaže Frider Kirher iz berlinske vatrogasne stanice. Posle osnovaca, zahvaljujući angažovanju Kaina Karavona, program je prenet i u nemačke vrtiće, pa sada deca od 5 i 6 godina kao „vatrogasni stručnjaci“ podučavaju decu od samo tri godine.
U društvima u kojima je paljenje vatre neophodno za kuvanje i svakodnevne poslove, deca zaista veoma rano uče da rukuju vatrom. Daniel Fesler, evolucioni antropolog sa Kalifornijskog univerziteta proučio je 19 društava i utvrdio da u njima deca počinju da uče o vatri maltene čim prohodaju, i postaju majstori za rukovanje plamenom između pete i osme godine. S druge strane, u zapadnim društvima, upoznavanje sa vatrom odlaže se do adolesencije ili čak kasnije.
Priredila: Jovana Papan
Izvor: Njujork tajms
