Na ovaj dan ljudi se tradicionalno šale jedni sa drugima i zabavljaju smišljanjem bezopasnih smicalica i objavljivanjem lažnih novosti.
U nekim zemljama, kao što je Velika Britanija, Australija i Južnoafrička Republika, podvale se prave samo do podneva, a onaj ko ih napravi posle podne naziva se aprilskom budalom (April Fool).
U mnogim drugim zemljama ljudi se šale tokom celog dana. U Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Italiji i francuskim govornim područjima Kanade i Švajcarske, tradicija 1. aprila poznata je kao „aprilska riba“ (april fish). Uobičajena šala je pokušaj da se neprimetno zalepi papirnata riba na leđa “žrtve“.
Istorijat 1. aprila – dana šale
Najranija povezanost između 1. aprila i smišljanja šala javlja se u Čoserovim Kanterberijskim pričama iz 1392. godine.
Po jednoj verziji, 1. april kao Dan šale nastao je kada je u 16. veku pomeren dan Nove godine sa 25. marta na 1. januar. Do tada se u mnogim evropskim gradovima Nova godina obeležavala 25. marta, a slavlje je trajalo sedam dana, odnosno do 1. aprila. Prema tom tumačenju, oni koji su prihvatili novi datum kao dan Nove godine zbijali su šale sa onima koji su ga i dalje obeležavali do 1. aprila.
U 18. veku se za ovaj dan smatralo da vodi poreklo još od biblijske ličnosti Noja. Prema članku iz jednih engleskih novina objavljenom 1789. godine, tog datuma je Noje prvi put poslao golubicu, prerano.
Panorama, televizijska emisija na BBC-ju, 1957. godine je objavila poznatu prvoaprilsku šalu o tome kako Švajcarci vrše berbu špageta sa drveta, kada se veliki broj gledalaca javljao redakciji kako bi saznali kako mogu sami da uzgajaju svoje špagete.
Burger king je 1998. godine u SAD objavio reklamu o hamburgerima za levoruke, koji su napravljeni tako da im sadržaj curi s desne strane.
Gardijan je u dodatku 1977. godine objavio članak koji je pohvalno pisao o izmišljenom odmaralištu i njegova dva ostrva Aperkejs i Louerkejs, glavnom gradu Bodoni i o njegovom vođi General Piku.
Zainteresovani čitaoci su bili razočarani kada su saznali da su sva mesta izmišljena, a da su njihova imena uzeta kao termini iz tipografije.
Neki događaji koji su se zaista dešavali 1. aprila, često su prihvatani sa nevericom, kao kada je Iran 1979. godine proglasio 1. april Danom republike, a do danas mnogi ne veruju da je to stvarni praznik.
U danskom gradu Albertslundu 2009. godine je jedna škola zamalo izgorela do temelja jer vatrogasci nisu verovali da su prva dva poziva bila prava.
Izvor: Euronews/Tanjug
