Kao majka dvoje dece osećam se strašno revoltirano i ljutito, ma koliko da se trudim da to ne pokažem. Pitam se da li sam u pravu sa svojim stavovima i principima ili prosto ne mogu da prihvatim nakaradne zapadne trendove koji nam se na silu guraju pod nos?
Ćerka završava osmi razred, Vukovac, i ostalo je svega još nekoliko dana škole. Umesto da joj sada bude najlepše, ona svaki dan dolazi neraspoložena i nervozna. Povod: mala matura. Mnogi će reći: ”Pa dobro, šta je tu problem?” E, pa za mene jeste problem i to veliki da deca od 14-15 godina slave maturu u restoranima,na splavovima, diskotekama, u kasne sate, doterani “u trendu” sa blesavim zapadom, u haljinama i na štiklama, koje da budemo iskreni – nikada pre toga nisu ni obule. Da ne pričam o šminkanju i frizurama. Niko ne može da me ubedi da je ispravno da od deteta koje ima 14-15 godina nasilno pravim devojku od dvadeset?!? Šta je tu normalno? I šta će oni u restoranu u kasnim satima?!?
Kako to da škola nije lepo mogla da organizuje u svojim prostorijama završetak osmogodišnjeg školovanja i proslavu? Kako to da se odlični đaci ne hvale i ne ističu javno? Za Boga miloga, ne smeju da odudaraju! Čemu vodi ukidanje bodova sa takmičenja? Hoće li ih to motivisati da se bore za bolju Srbiju, kada im se utiskuje u glavu da je najbolje da budu osrednji, bez obzira na kapacitete i volju?
Sagledavajući sve pitam i sebe i vas: ”Čemu treba da se nadamo ako ne ulažemo u najveće bogatstvo-našu decu? Šta da očekujemo od njih, kada ih sistem školovanja guši, demorališe i sputava?” Izgleda, da je na roditeljima sve, pa i to koliko znanja i sa kolikom željom će da uče.
Naša deca su jako inteligentna i sposobna da upiju mnogo, mnogo više nego što im se daje. Poput sunđera, upijaju sve informacije, ali kakvu će klasifikaciju izvršiti u svojim lepim, malim glavicama-to je na roditeljima. To škole više nije briga. Koliko znam škola je po zakonu VASPITNO -OBRAZOVNA ustanova, samo što se ovo vaspitno izgubilo i nestalo, a obrazovno zatire. Meni, života mi moga, škola više liči na turističko modnu ustanovu, jer se više vremena posvećuje razgovoru o ekskurzijama, a u “mom” slučaju maloj maturi.
Ono što je poražavajuće je da nastavni kadar (čast izuzecima) vrši strahovit pritisak na dete koje se izjasni da neće na proslavu mature. Zaboga, pa to dete se izdavaja, nije član kolektiva, kako to može, ono MORA da ide?!? Ma, nemoj! Gospoda nastavnici bi trebalo malo više da vode računa da li zaista ispred sebe imaju složno odelenje ili grupice đaka, koje se i ne druže međusobno, iako su u školi po 6-7 sati dnevno? Čija je to greška da među njima nije sloga i da nema drugarstva? Izdvajaju se po statusu, ko nosi markiranu garderobu ili ne znam ni sama po čemu? Prećutno su gledali u decu dok su polako odrastala ne čineći ništa da do toga ne dođe, a sada kada je kraj osmogodišnjeg školovanja- “nije član kolektiva”.
Osnovna škola je obavezna, ali proslava male mature u restoranu nije. I ne znam kome je to uopšte palo na pamet. Ama i mi smo završavali škole i osnovne i srednje i fakultete, ali smo se ponašali u skladu sa našim godinama.
I kažite mi sad otvoreno ko je u pravu? Da li trend škola da proslavljaju malu maturu za osmake u restoranima, na splavovima ili ja, majka, čije je dete još pravo dete, koje se još uvek igra žmurke sa drugarima i uživa u čarima svojih 14,5 godina, Vukovac, sa mnoštvom diploma, koje niko ne priznaje, sa svojom samostalnom knjigom (koju ta škola nikada nije promovisala) i ne ide na „proslavu male mature“ ?
Ko je ovde lud?!
Srpska književnica Gordana Pavlović
Izvor: Vaseljenska
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Nastavnica koji svojim đacima pravi igračke po njihovim crtežima
Nastavnica jedne autralijske škole obradovala je svoje učenike za Božić tako što im je kao iznenađenje napravila plišane igračke inspirisane njihovim crtežima. Svih 22 đaka šestog razreda dobili su plišane...
Nagrada za najboljeg gimnazijskog profesora nosiće ime Jovana Kneževića
U svečanoj sali Šeste beogradske gimnazije održana je komemoracija profesoru Jovanu Kneževiću koji je preminuo u subotu. Komemoraciji, koja je počela minutom ćutanja, u punoj sali prisustvovali su nekadašnji učenici...
Neću više da crvenim na roditeljskom!
Dan kao i svaki drugi. Razdragana sam napustila kancelariju, svratila do pijace po neki zeleniš i krenula po sina u školu. – Mama, zvala te je učiteljica da sutra dođeš...
Dobrica Erić: Pismo učitelju
Dragi gospodine Učitelju, ne znam Da li si na ovom ili onom svetu Tvoja reč je za mene bila kao sezam Kojim se otvaraju gradine u cvetu. Naučio si me...
Зашто сте пресловили на латиницу оригинални текст?
Moraću da vas razočaram. Kako rekoste zapadne trendove, zivim na tzv. zapadu već skoro 30 godina i.ne videh niti jednu jedinu proslavu male mature u klubovima, restoranima niti u diskotekama, jer toga naprosto nema. Na veliku žalost konstatujem da samo u nas Srba je glupost kao kosmos. U tom kontekstu moramo u svemu da prednjačimo pa tako uveliko slavimo punoletstva po kafanama u velikom stilu, mature velike i male(pogotovo devojčice da budu sa što većim dekolteom i što našminkanije kako bi da 14- 16 god. izgledale u najmanju ruku lao da imaju 22 pa i više godina, ah da umalo da zaboravim i slave su počeli u Srbiji da slave po kafanama. Gubimo nit i smisao vaspitanja i porodice, materijalno nam postaje sveto.
Inače se slažem sa vašim stavom u napisanom tekstu u potpunosti. Svako dobro.
Moje mišljenje o ovom postu je mešovito,u zapadne trendove spada proslava mature u školskim prostorima (sala za fizičko vaspitanje) što je po meni logičnije ali deca ovog uzrasta imaju veću želju za proslavu mature u kafani.U celom odeljenju jedan đak se prijavio za proslavu mature u skoli(ja).Ostala 25 učenika među kojim ima 7 vukovaca odlučila su se za restoran/kafanu. Pozitivan i tačan deo posta je izdvajanje dece po klasama deca koja imaju markirani odeću (patike od 40.000) su kul i poštovana od strane dece pa i nastavnika.Ako neko kupi polovne patike kreće omalovažavanje i nasilje,oni su jadni, siromašni… Ja se svrstavam u deo odeljenja koji ima malo više novca od većine ali nikada nisam imala patike od 40.000rsd moji roditelji smatraju da je to bespotrebno trošenje para (slažem se sa njima) zašto da ne kupim lepše patike za manje para koje će da mi traju i nosicu ih bez problema. Današnji život u Srbiji je očajan za dečija osećanja i za njihovo vaspitanje,divim se izuzecima koji su pored mržnje i nasilja ostali pravi.