Svi koji prate rad Izdavačke kuće Pčelica i čitaju knjige koje im ulepšavaju detinjstvo, ili se uz te knjige podsećaju tog najlepšeg perioda života, čuli su za labradore Arčija i Doru. Ta dva psa na neki način su i kolege i drugari zaposlenima u Pčelici, jer u istom dvorištu žive i druguju.
O odnosu prema životinjama, knjigama, kao i o Arčiju i Dori i novim slikovnicima čiji su oni junaci, razgovaramo sa direktorom Pčelice i ponosnim vlasnikom ovih ljubimaca, Goranom Markovićem.
Šta je najviše uticalo na vas da Pčelica postane pet-frendli firma?
Na srpskom jeziku nazvali bismo takvu firmu prijateljem životinja, a Pčelica to svakako jeste. Ljudi se u nešto mogu uveriti najbolje, ako to osete na sopstvenoj koži. Tako sam se i ja uverio, uz Arčija i Doru, u svu lepotu i radost življenja sa ljubimcima i takva razmišljanja i emocije želimo da prenosimo i na druge.
Od kada datira ljubav prema psima?
Ovo je zanimljivo pitanje, a odgovor će posebno biti zanimljiv onima koji se plaše pasa. Arči i Dora su moji prvi ljubimci. Pre njih voleo sam, naravno, pse koje je imala moja baka u selu, ali generalno imao sam prilično izraženu bojazan od napuštenih pasa na ulici i velikih rasa pasa. Tome su, verovatno, doprinele neke neprijatne situacije, tako da mogu da razumem ljude koji imaju strah od pasa.
Kako ste se oslobodili tog straha?
Strah od pasa je bio za mene prilično simboličan, jer je on značio na neki način strah od drugačijeg, nepoznatog, što je svakako problem unutrašnje prirode čoveka. Zato je mnogo bitno raditi na sebi i suočiti se sa strahovima. Po preporuci mojih prijatelja odlučio sam da nabavim psa rase labrador i prvi je u moj život zakoračio žuti lepotan Arči. Posle dve godine nam se pridružila i čokoladna dama Dora, a da mi vreme i uslovi dozvoljavaju, verovatno bih imao puno dvorište pasa. To vam jasno govori da su mi moji psi pomogli da se otvorim prema svemu što me okružuje, da budem razumniji, tolerantniji, i da pružam ljubav onima koji su deo mog života.
Kako izgleda život Pčelice sa kućnim ljubimcima?
Većina zaposlenih u Pčelici ima ljubimce, tako da su Arči i Dora na neki način kao kolege i drugari. Naravno, Arči i Dora nas ne ometaju dok radimo, ali zato imamo trenutke koje provodimo zajedno na pauzama u toku radnog vremena, na proslavama rođendana, zabavama i sl.
Arči i Dora nisu samo ljubimci Pčelice, već i junaci slikovnica. Kako ste došli na ideju da napišete priče u kojima su oni glavni likovi?
Nije bilo teško, jer je sa njima život tako zanimljiv, da uvek imam materijal za priču koja može zaintresovati decu. Odlučio sam da se te slikovnice razlikuju od ostalih, jer su junaci stvarni likovi i deca imaju prilike da ih vide i da vide njihove fotografije, snimke na internetu i sl. Prva slikovnica ARČI I DORA POSTAJU PRIJATELjI već ima treće izdanje i reakcije malih čitalaca su veoma pozitivne.
A sada, koliko vidimo, stiže i nova slikovnica. Da li planirate serijal priča o Arčiju i Dori?
Da, planiramo i nadamo se da će i ostale priče biti zanimljive deci. Želim da napomenem da je, pored teksta, kod ovakvih publikacija veoma bitna kvalitetna ilustracija. Naš dugogodišnji saradnik, ilustrator Aleksa Jovanović, potrudio se da deci na najlepši način dočara junake ovih slikovnica. Važno je istaći da su ove publikacije jedna vrsta problemskih slikovnica koje su sada vrlo aktuelne. Svaka priča obrađuje neku bitnu tematiku. U prvoj slikovnici tema je prihvatanje novog člana porodice. U drugoj, tek objavljenoj slikovnici, ARČI I DORA SPASAVAJU NAPUŠTENOG PSA, tema je udomljavanje. Problemske slikovnice se upravo bave temama kao što su odnosi u porodici i okruženju, ljudska osećanja i postupci, a likovi mogu biti deca, ljudi, ali i životinje. Ovakve slikovnice čak imaju terapeutsku ulogu kod dece koja su plašljiva, agresivna, stidljiva i sl.
Koji je cilj objavljivanja ovakve literature?
Naš cilj je da putem ovih slikovnica deca razvijaju ljubav prema životinjama, ali i da formiraju pravilan odnos prema svom okruženju, da se uče plemenitosti, humanosti i da stiču pozitivne ljudske osobine. Nadamo se da će se uz decu menjati i odrasli pojedinci. I važno je istaći glavni, opšti cilj, da se u situacijama kada odrasli čitaju deci, u tom bliskom kontaktu ispunjenom nežnošću i toplinom, ostvaruje i zdrav odnos sa decom, a kasnije razvija njihova ljubav prema knjizi i stvaraju čitalačke navike.
Mislite li da će roditelj pre kupiti detetu slikovnicu o Spajdermenu ili o Arčiju i Dori?
Bitno je da postoji izbor. Najbolje je da im kupuju što više slikovnica i da ih čitaju pred spavanje i u drugim situacijama. Neke će decu zabaviti, a neke poučiti. Slikovnice su veoma važne za razvoj deteta i ne sumnjam da će roditelji, iz velike ponude na tržištu knjiga, znati da odaberu baš one koje će biti korisne njihovoj deci.
Izvor: Detinjarije.com
