Pikaso: „Majka mi je govorila: „Ako si vojnik, postani general…“

„Majka mi je govorila: „Ako si vojnik, postani general. Ako si sveštenik, postani Papa“. Umesto toga, ja sam bio slikar, a postao Pikaso.“

Pablo Pikaso imao je ogroman uticaj na umetnost 20. veka, bio je inovativan umetnik, ne samo majstor slikarstva, već i vajar, grafik, umetnik keramike i pisac. Pikaso je živeo kroz dva svetska rata, imao četvoro dece, pojavljivao se u filmovima i pisao poeziju. Umro je 1973. godine.

Iako je većinu svojih odraslih godina proveo u Francuskoj, Pikaso je po rođenju bio Španac. Potekao je iz grada Malage u Andaluziji, gde je bio prvo dete Don Hoze Ruiza Blanka i Marije Pikaso Lopez.

Hoze Ruiz Blanko bio je profesor likovnog i slikar, pa je počeo da podučava svog sina crtanju i slikanju uljanim bojama kada je imao svega sedam godina, i brzo je uvideo da je mladi Pablo talentovan učenik. Hoze Ruiz je prestao sa slikanjem kada je Pablo napunio 14 godina, smatrajući da ga je sin uveliko prevazišao.

On je sa 15 godina naslikao sliku „Znanje i dobrota“.  Otac mu je bio model za doktora na ovoj slici. Smrt sestre Končite, koja je bolovala od difterije ostavila je u njemu duboki trag i imala je donekle uticaja i na ovu sliku.

Dok još nije postao poznat Pikaso je slao prijatelje da svuda po galerijama traže njegove slike. Galeristi su se iščuđavali, jer nikada nisu čuli za slikara Pikasa, pa su ljudi iz radoznalosti počeli da nabavljaju njegova dela.

Tokom svog života, Pikaso je dva puta uradio plakat za film. Jedan za Bunjuelov film “Andaluzijski pas“, a drugi za naš film “Bitka na Neretvi“, za drugi film je odbio honorar,  a  zauzvrat je tražio 12 flaša vina iz Jugoslavije.

Jednom prilikom u Drugom svetskom ratu oficir Gestapoa je posetio Pikasov atelje. Na jednom zidu ugledao je „GERNIKU“ koju je slikar uradio 1937. godine kao opomenu na stradanja u Španskom građanskom ratu. Slika je nastala posle nemačkog bombardovanja ovog gradića u Baskiji kada su stradali starci, žene i deca, dok su muškarci bili na frontu. Na pitanje nemačkog oficira da li je on to uradio, odgovorio je:

– Nisam ja, odgovorio je Pikaso – vi ste!

Po želji Pikasa, ova slika nije smela da se vrati u Španiju, sve dok se ne uspostavi demokratija u njoj.

Pročitajte i: Pipi Duga Čarapa – priča o najjačoj devojčici na svetu