Ta čudesna zbirka je do danas objavljena u više od 90 izdanja širom sveta. Odnedavno se po “Plavom čuperku” naziva novosadska nagrada za najbolju zbirku poezije za decu i mlade.

To ime nosi i nekoliko dečjih vrtića širom Srbije. I druga Antićeva antologijska zbirku “Garavi sokak”, objavljena je u više desetina izdanja.

Posvetio ju je svojim vršnjacima, malim pančevačkim Romima, pre svega Miletu zvanom Dileja. Imenom “Garavi sokak” naziva se sada pesnički konkurs Književnog kluba “Miroslav Antić” iz Inđije, a negde od početka osamdestih i popularna muzička grupa iz Novog Sada, koju predvodi Bane Krstić.

Antić, “večiti dečak”, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, napisao je oko 30 dela – zbirke pesama “Ispričano za proleća”, “Plavo nebo”, “Roždestvo tvoje”, “Psovke nežnosti”, “Garavi sokak”, “Koncert za 1001 bubanj”, “Kikinda”. Pesme za decu “Plavi čuperak”, “Poslednja bajka”, Nasmejani svet”, “Šašava knjiga”, “Prva ljubav”, “Svašta umem”, radio drame “Otužni marš” i “Povečerje”...

Radio je i na filmskim projektima “Sveti pesak”, “Doručak s đavolom”, “Široko je lišće”, “Strašan lav”. Rođen je marta 1932. u Mokrinu, Banat. Osnovnu školu učio je u Mokrinu i Pančevu, gde se porodica preselila u leto 1941.

Gimnaziju je pohađao u Pančevu i Kikindi. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu je studirao ruski i češki jezik. U Pančevu je radio u tehničkoj službi tamošnjeg pozorišta, a od 1951. kao novinar-saradnik u listu “Pančevac”.

Antić je prvu pesmu objavio 1948. godine, kao 16-godišnjak, u beogradskom časopisu „Mladost“, a prvu knjigu pesama “Ispričano za proleća”, dve godine potom. Od 1954. je bio novinar u novosadskom “Dnevniku”, tako je u toj i i docnije u takođe novosadskoj novinsko-izdavačkoj kući “Forum” je, uz manje prekide, radio sve do prerane smrti, u 54. godini.

Izvor: Tanjug/B92

Kreativni centar poklanja vam slikovnicu “Grozonovo dete”

Akcija prikupljanja knjiga za školske biblioteke u Srbiji

Poklanjamo vam nagrađivani roman “Kraj zime”

U sajamskoj nedelji malo o lektiri

Intervju, Jasminka Petrović: Bajke ne mogu promeniti svet, ali oni koji ih čitaju mogu

U izdanju Kreativnog centra, u ediciji Različak, objavljena je zbirka priča 100 LICA STOLICA. Pred čitaocima je neobična knjiga čija je glavna junakinja niko drugi do – stolica. Priče o...

Radmila Simeunović: Volim pesme u kojima ljubav i radost pobeđuju sve

Ko sam ja? Zovem se Radmila Simeunović, imam 40 godina, supruga sam i majka dva dečaka Lazara (12) i Petra (11). Po zanimanju sam  medicinska sestra- vaspitač, zaposlena u Predškolskoj...

Ljubivoje Ršumović: Decu ne treba prekidati u igri, tu su najslobodniji

Vlasnik bajkovitih brkova koji je stihovima i televizijskim pojavljivanjima obeležio detinjstvo mnogih generacija - pesnik, voditelj i prozaista Ljubivoje Ršumović uticao je na 'male ljude' verovatno više nego bilo koji...

Dečja igra sadrži spontanost, a spontanost ne može da se programira

Zamislite svet u kojem se deca više ne igraju! Igre su zaboravljene, a deca igračke mogu da vide samo u Muzeju igara i zabave. Strašna pomisao, zar ne? Upravo ta...