Kao što smo već napomenuli, da bi dete bilo uspešno u školi potrebno je obratiti pažnju na njegove lične sposobnosti i nivo njegovog individualnog razvoja. Takođe je važno da se uspostavi sklad između naučenog gradiva. Predmeti u osnovnoj školi ponekad znaju da stvore konfuziju u detetu. Deca crpe motivaciju iz sveta koji ih okružuje i koji istražuju sopstvenim čulima. Njima nije potrebna podela na školske predmete. Glavni zadatak osnovne škole kao pedagoške ustanove jeste da deci ponudi takav nastavni sadržaj koji će biti u skladu s njihovim uzrastom i kulturnim poreklom. Kroz školsko gradivo deca se upoznaju s najvećim dostignućima čovečanstva. Učitelj deci treba da približi ta dostignuća objašnjavajući im njihovo istorijsko poreklo. Deca su podjednako zainteresovana za istoriju brojeva kao i za nastanak slova, za priče o postanku sveta i čoveka, priče o svetskim religijama i prirodnim pojavama, za zakone iz fizike. U nastavi osnovnih škola trebalo bi da vlada interdisciplinarni pristup (povezivanje sadržaja različitih predmeta). Nastava u osnovnoj školi mora da bude interesantna, da u detetu izazove oduševljenje i podstiče njegov istraživački duh.
Sledeći uslov za uspešno usvajanje znanja jeste postojanje kvalifikovanih pedagoga u školama (poznato je da u osnovnim školama najčešće rade žene). Kao što smo već napomenuli, učiteljica treba da bude svesna toga koliko su deca različita. Dobro znamo da učiteljice igraju važnu ulogu u životu svakog deteta. Učiteljica koja je stručna u svom poslu brine se o tome da njeni đaci steknu sva potrebna znanja i napreduju u svom razvitku. Učiteljicina ljubav prema đacima i njena sposobnost da ih zainteresuje za učenje i izazove u njima želju za istraživanjem, najlepše su karakteristike koje može da poseduje jedan pedagog.
Znamo da deca u potpunosti zavise od odraslih. Učiteljica takođe može u deci da izaziva i osećanje radosti i tuge. Učiteljica takođe treba da zna kako da se ponaša prema deci i kako da razgovara s njima. Učiteljica bi trebalo da poštuje mišljenje deteta. Ukoliko između učiteljice i dece postoji obostrano poštovanje, ona će se u školi osećati odlično i biće motivisana za učenje.
Na osnovu čega će roditelji prepoznati da li je određena škola dobra ili nije? Šta roditelji treba da urade da bi dete bilo uspešno u školi?
Da bi se neka škola smatrala kvalitetnom potrebno je da zadovoljava određene kriterijume. Ovde je prvenstveno reč o stručnosti nastavnika i načinu na koji prihvataju različitost među učenicima i učenicama, za koje su odgovorni. Takođe su važni i kvalitet nastave, nastavna praksa i rezultati koji iz nje proizlaze. Roditelji često pitaju koliku odgovornost imaju đaci u okviru svoje školske zajednice, kao i to koliko su učitelji odgovorni za svoje đake. Ukratko rečeno, roditelji žele da znaju da li je atmosfera u školi produktivna za đake. Oni takođe ispituju da li je škola kao obrazovna ustanova sposobna za samoprocenu svog rada i da li u njoj vlada timski rad.
Da bi se dete u školi osećalo ispunjenim i oslobođenim od straha potrebno je da učitelji koji rade u njoj budu pouzdani i prihvataju različitost među decom. Deca moraju da osete da pripadaju školskoj zajednici, nezavisno od uspeha koji postižu.
„Da bi se dete u školi osećalo ispunjenim i oslobođenim od straha potrebno je da učitelji koji rade u njoj budu pouzdani i prihvataju različitost među decom. Normalno je da detetu i roditeljima ne može da odgovara svaka škola.“
Trebalo bi napomenuti koliko je za decu u školskom uzrastu važna uloga roditelja. Ovaj period izuzetno je opterećujuć za decu i donosi sa sobom različite probleme. Deci su često potrebni privatni časovi iz različitih predmeta, a neka od njih imaju i problem sa koncentracijom. Takođe moramo da obratimo pažnju i na ponašanje roditelja prema deci. Mnogi roditelji nisu zainteresovani za dečje probleme i ponašaju se neodgovorno. Neki od njih prenose svoje neostvarene ambicije na decu i nemaju dobru komunikaciju s učiteljima. Često se događa da roditelji i učitelji vode beskorisne dijaloge i okrivljuju jedni druge zbog problematičnog dečjeg ponašanja u školi. Na osnovu mojih iskustava u školi, osnovu za dobar razvoj deteta čine pouzdan odnos i dobra komunikacija između roditelja i učitelja. Normalno je da detetu i roditeljima ne može da odgovara svaka škola. Ukoliko i pored velikih napora roditelji i učitelj ne izgrade pouzdani odnos, trebalo bi razmisliti o novom početku u nekoj drugoj školi. Roditelji bi trebalo da budu svesni činjenice da će im dete uvek biti zahvalno za pomoć pri obavljanju školskih obaveza, ali i toga da ono mora samo da se izbori sa svakodnevnim problemima u školi. Dete uči šta je poverenje iz odnosa sa svojim roditeljima, a ne iz odnosa sa učiteljima. Zato bi roditelji trebalo da budu podrška detetu i u teškim školskim situacijama.
(Odlomak iz knjige „Velika knjiga o roditeljstvu“ Klaus Koh, Miha Brumlik, Sabina Andrezen, Laguna)
Pročitajte još i: Zašto roditelji ne treba da pomažu oko domaćeg
