Polazak u prvi razred predstavlja veliki razvojni korak. Deca dolaze sa različitim iskustvima i veštinama — neka već tečno čitaju i pišu, dok druga tek u školi ulaze u svet slova. Obe situacije imaju svoje prednosti, ali i specifičnosti u procesu prilagođavanja.
Dete koje zna da čita i piše pre polaska u školu
Kako se prilagođava?
Dete koje već savladalo osnove čitanja i pisanja obično se brže opusti u učionici. Prvi zadaci mu deluju poznato, pa polazak može biti manje stresan. Takva deca često imaju osećaj sigurnosti: „Ovo znam! Ovo umem!“ — i to im olakšava početak.
Iz ugla logopeda: Kako deca najlakše savladavaju tehniku čitanja
Prednosti:
-
Veće samopouzdanje u prvim mesecima nastave.
-
Lakše praćenje ritma časa, jer su početne lekcije ponavljanje već usvojenog gradiva.
-
Manje frustracije u radu, jer su potrebne veštine već automatizovane.
-
Više mentalne energije za druge veštine: radne navike, pažnju, socijalnu integraciju.
-
Mogućnost dublje obrade sadržaja, jer se ne muče da prvo savladaju tehniku čitanja i pisanja.
Mogući izazovi:
-
Dete može da se dosađuje ako se gradivo ponavlja predugo.
- Advertisement - -
Može da razvije naviku da sve mora biti lako i da odustaje kad se pojavi teži zadatak.
-
Nekad se javi frustracija jer očekuje brži napredak.
2. Dete koje ne zna da čita i piše pre polaska u školu
Kako se prilagođava?
Ova deca ulaze u proces učenja „od nule“. Njima je sve novo — od držanja olovke, preko glasovne analize, do prvog čitanja. Proces prilagođavanja može biti nešto sporiji, ali za mnogu decu je i uzbudljiviji, jer svaki napredak donosi veliko zadovoljstvo.
Prednosti:
-
Motivacija i oduševljenje jer polazak u školu donosi stvarno novo učenje.
-
Fleksibilnost i otvorenost za učenje, bez predubeđenja i straha od greške.
-
Velika mogućnost napretka, jer dete ide u tempu koji učitelj postavlja.
- Advertisement - -
Učitelj lakše prati formiranje navika pisanja i čitanja „od početka“, bez korigovanja loših navika koje se nekad usvoje kod dece koja rano uče samostalno.
-
Manje upoređivanja sa drugima u prvim danima, jer mnogi vršnjaci počinju sa istog nivoa.
Mogući izazovi:
-
Početna nesigurnost i osećaj da drugi „već znaju“.
-
Veći umor zbog intenzivnog savladavanja novih veština.
-
Potreba za većom podrškom roditelja kod kuće (zajedničko čitanje, vežbanje pisanja).
Šta je najvažnije? Nije presudno šta dete zna — već da li je spremno.
Savremena pedagogija naglašava da polazak u školu zahteva zrelost, a ne nužno akademsko predznanje.
Šta dete treba da zna za upis u prvi razred? – odgovor stručnjaka
Najvažniji faktori za lakše prilagođavanje su:
-
razvijena koncentracija i sposobnost da prati uputstva
-
sposobnost da sedi mirno i radi zadatak određeno vreme
-
emocionalna stabilnost
-
motivacija za učenje
-
socijalne veštine (čekanje reda, saradnja, dogovor)
-
motorika ruke (grafomotorika)
-
izdržljivost i strpljenje
Deca koja ne znaju da čitaju i pišu, ali su dobro pripremljena na gore nabrojanim poljima, često se brže uklope od dece koja čitaju, ali imaju slabu pažnju, nisku toleranciju na frustraciju ili ne umeju da prate grupna pravila.
Zaključak za roditelje
Obe grupe dece imaju jednako dobre šanse da uspešno započnu školovanje.
Razlike u startu se već do kraja prvog razreda uglavnom izravnaju.
Zato se roditeljima preporučuje da ne forsiraju rano učenje slova po svaku cenu, niti da se brinu ako dete još ne čita. Mnogo je važnije da dete:
-
bude radoznalo,
-
ima zdrave radne navike,
-
ima motivaciju,
-
da se oseća sigurno i podržano.
