Leto na severnoj hemisferi zvanično počinje 21. juna, i taj dan nazivamo letnja dugodnevnica ili letnji solsticij. To je trenutak kada Sunce dostiže svoju najseverniju tačku na nebu, a mi dobijamo najduži dan i najkraću noć u godini.
Šta znači letnja dugodnevnica?
Letnja dugodnevnica nastaje zbog nagiba Zemljine ose u odnosu na ravan po kojoj Zemlja obilazi oko Sunca. Tokom letnjeg solsticija, severna hemisfera je najviše nagnuta ka Suncu – što znači da sunčevi zraci padaju direktnije, dani su duži, a temperature rastu.
U Beogradu 21. juna sunce izlazi oko 4:51, a zalazi tek oko 20:27 – što daje više od 15 sati dnevne svetlosti!
Zanimljivosti o letu i njegovom početku
-
Leto ne počinje uvek istog datuma. Iako je najčešće 21. jun, povremeno može biti i 20. ili 22. jun, a to zavisi od prestupnih godina i tačnog momenta kada Sunce dostigne svoju najseverniju tačku.
-
Astronomsko vs. meteorološko leto: Astronomsko leto počinje oko 21. juna, dok meteorolozi leto računaju od 1. juna do 31. avgusta – zbog lakšeg upoređivanja vremenskih podataka.
-
Letnja ravnodnevnica vs. dugodnevnica: Mnogi brkaju ove pojmove – ravnodnevnica (ekvinocijum) označava dan kada su dan i noć podjednaki (prolećna i jesenja), dok dugodnevnica znači da dan najduže traje.
-
Stari narodi su slavili leto: Mnogi antički narodi, poput Egipćana, Grka, Kelta i Slovena, obeležavali su letnji solsticij kao vreme života, svetlosti, plodnosti i obnove. U Skandinaviji se i danas slavi praznik Midzomer (sredina leta), uz vatru, cveće i muziku.
Leto – sezona radosti
Za mnoge je leto sinonim za odmor, duge dane, more, roštilje, detinjstvo i bezbrižnost. Vreme kada priroda dostiže svoj vrhunac, a ljudi teže ka opuštanju, boravku napolju i punjenju baterija sunčevom energijom.
Zato, kada prvi dan leta stigne, iskoristimo ga kao simbol novog početka – da stanemo, udahnemo i zahvalimo se na svetlosti i toplini koja nas greje spolja i iznutra.
