Učitelji na fakultetima nisu učili metode koje su im danas potrebne da bi održali dečju pažnju na času, zaključak je govora koje je prof. dr Ranko Rajović održao u jednoj emisiji.
Ranko Rajović je ispričao sjajnu priču o jednom času hemije, dečacima koji u školu dolaze samo s telefonima i o tome kako je igrica Browl Stars pomogla da nauče gradivo.
Gradivo deci služi za igru
„Na našem seminaru bila je jedna nastavnica hemije koja nas je kasnije pozvala i rekla da je sve razumela o čemu smo govorili, ali da nije sigurna kako da to primeni u svom predmetu. Moj sin Vuk je doktorirao hemiju, pa je on otišao na jedan njen čas. Učili su tad periodni sistem. Vuk ulazi u učionicu i primećuje da su deci telefoni već na stolicama, spremni za sledeći dosadan čas, a oni ništa ne slušaju“, priča on, pa dodaje:
„Odmah im postavlja pitanje: „Hajde ovako, šta se opasno krije u jednom velikom instrumentu, a ima veze sa Afrikom?’“, počinje Ranko Rajović priču o tome kako bi časovi danas trebalo da izgledaju.
Deca se, potom, pitaju šta je odgovor i kakvo je to uopšte pitanje? Ima li veze s hemijom? Brzo dolaze do odgovora da je najveći muzički instrument klavir, a da se u njemu krije opasna životinja – lav. Deca se onda smeju, zabavno im je, traže još pitanja…
Sledeće već jeste iz oblasti hemije
„Koji broj se krije u jednom poznatom elementu iz hemije? Koristimo taj element svaki dan? „Odgovor je tri, broj tri se krije u naTRIjumu“.
Za to vreme, dok su ostali angažovani, četiri učenika igraju igrice. Vuk ih ignoriše u početku i radi sa ostalima, da bi se od tih četvorice ubrzo trojica priključila času, a četvrti pokušava da ih vrati na telefon da s njim igraju. Vuk mu prilazi i vidi krajičkom oka da igra jednu sada popularnu igricu, Brawl Stars. To mnogo dece sada igra.
Dečak, nakon što je u igrici ostao sam, demonstrativno ustaje i kaže „Idem ja u dvorište!“, prolazeći pored Vuka kao da nije tu“, priča Rajović.
Ova situacija, kaže on, nastavnicima nije toliko ni neobična ni nepoznata jer ima dece koja su jednostavno digla ruke od škole.
Reakcija nastavnika je ključna
„Kada je on prošao pored Vuka i krenuo u dvorište, Vuk se okreće i kaže mu: „Da te pitam nešto, Filipe… Igraš li ti Brawl Stars?“. Filip, pomalo šokirano zastaje i uzvraća pitanjem: „Vi igrate Brawl Stars?!“, priča dalje Ranko Rajović ovu neobičnu situaciju iz jedne osnovne škole.
Poznato je koliko se ovaj stručnjak za dečji razvoj protivi prekomernoj upotrebi ekrana, ali isto tako nije ni pobornik apsolutne zabrane. Odrastanje danas je mnogo drugačiji od onog pre 20 ili 30 godina i neprestano moramo učiti i prilagođavati se. Digitalni svet jednako je pun prilika i opasnosti, a na roditeljima je da pronađu balans kada je reč o njihovoj deci. Sati ispred ekrana, svakog dana, sigurno to nisu. Kako objašnjava Rajović, u njihovom timu trude se da budu u toku sa onim što je deci interesantno i što vole, te tako imaju instaliranu i ovu igricu.
„Da, naravno, danas sam otključao Peni, juče sam dobio 12 trofeja… Nego, kaži ti meni, koji od broulera u svom nazivu ima jedan glavni grad?“, pitao je Vuk dečaka koji je krenuo da napusti čas. Na to se jedan od trojice dečaka koji su se već priključili času oglasio rekavši: „El Primo! Ima Rim!“.
Filip se zatim vraća na mesto jer ima još broulera koji u sebi imaju reči, pa da ih traže zajedno. Ali uskoro će i njih nestati jer ih nema baš toliko puno…
„Vuk se pripremio da drži čas potpuno na drugačiji način, uz neke NTC šifre koje koristimo, ali nije hteo da ih prekida jer su dobili fokus. I šta je uradio. Pa predložio da prave svoje broulere, ali koristeći periodni sistem elemenata“, objašnjava Rajović.
Kako kaže, deca su odmah pitala kako bi se taj brouler zvao i koje bi moći imao? „Pa, evo neka bude Lion“, kazao im je Vuk.
„On ima litijumske baterije i zato trči 100 na sat. To je Li u imenu. O je kiseonik, ima masku za kiseonik i može da trči ispod vode, a N je azot, ima pištolj s tečnim azotom i sve zamrzne kad ga napadnu.“
„Kakve su to moći?“, pitaju deca.
„Pa eto, napravite vi sami svoje iz periodnog sistema“, kazao im je Vuk.
Četiri dečaka koji su ignorisali čas, priča Rajović, u školu nisu poneli ni ranac. Samo telefone. Ali su od nastavnice zatražili knjigu i papir, kako bi iz periodnog sistema osmislili broulere.
„A šta mislite, ko je prvi završio zadatak? Filip. Javio se čim je završio da kaže da se njegov junak zove AuAg. Ima zlatni štit (Au) i srebrni metak Argentum koji probija zid. Vuk mu je oduševljeno čestitao. Kako su oni bili srećni“.
Pohvale kao motivacija i podstrek
„Ovo je sad poruka za učitelje: Deca vole da ih pohvalimo. I ako nisu dobri u školi, gde će biti dobri? Pa u glupostima. Jer to je instinkt, da u nečemu budu dobri i dobiju pažnju“, otkriva Rajović.
Zanimljivo je to da je ovaj čas animirao i onu decu koja inače ne igraju igricu, pa su se i oni uključili, praveći svoje broulere. Dve devojčice napravile su Bagnea. „Kada ih je pitao Vuk kakve ima moći, objasnile su da je B bor, Ag je srebro, a N neon. Njihov brouler ispaljuje srebrne orahe koji su premazani neonom i svetle u mraku“, priča Rajović i kaže da su deca nastavila da rade i nakon što je zvonilo, a tražili su i da umesto fizike koja je sledeći čas, imaju još jedan čas hemije.
„Još 45 minuta su radili, a nisu pogledali telefon. Za sledeći čas Vuk im je predložio da se podele u tri grupe, kako stoje klupe. Do zida su zebre, u sredini sokolovi, do prozora pingvini. Prvi prave broulere od prve, druge i treće grupe elemenata periodnog sistema, zebre od četvrte, pete i šeste, a pingvini od sedme i osme grupe, piše Zelena učionica.
„Nakon sledećeg časa, nastavnica je pozvala Vuka i rekla mu da su deca kod kuće napravila skoro 40 broulera, a 30 su čak i nacrtali. Da li su oni naučili glavne elemente iz hemije? Jesu. Da li znaju kako se pišu? Znaju. Koja su grupa? Koji atomski broj? Gde se nalaze u prirodi? Gde se koriste u industriji? Jesu. I zavoleli hemiju“, ističe Rajović.
On objašnjava i kako izgledaju klasična predavanja zbog kojih deca imaju i otpor prema učenju. „Ovako izgledaju predavanja koja sam ja slušao. Danas radimo prvu grupu elemenata. To su metali. Prva grupa je zato što ima samo samo jedan elektron u onom spoljašnjem omotaču i lako ga otpuštaju pa su zato nestabilni, ali kad ga opuste onda su stabilniji. Pošto je broj onda broj protona i elektrona isti, piše se +1… Ko će mene da sluša ako ovako predajem? Deca traže da se igraju i da kroz igru uče. Taj način rada s njima i učiteljima olakšava posao“, zaključio je Rajović ovaj deo svoje priče.
Izvor: N1/Zelena učionica
Iskreno se nadamo da ćemo jednog dana profesora videti u Ministarstvu prosvete kako menja trenutni školski program i način prenošenja znanja.
I nama si bile dosadne suvoparne lekcije, učili mnoge stvari tek onako i posle zaboravili. Toliko nepotrebnih stvari u tim knjigama, više učenja kroz igru u prirodi.