Digitalni svet toliko zaokuplja roditelje da više ne umeju da pripreme decu za život, smatra nemački dečji psihijatar Mihael Vinterhof, upozoravajući da takva deca izrastaju u nesposobne odrasle osobe.
Godine 2015. komisija nemačke izdavačke kuće “Langenšajt” proglasila je reč “smombi” (Smombie) najpopularnijom u omladinskom žargonu, a Vinterhof smatra da je ona mnogo više od kovanice nastale od rači “smartfon” i “zombi” i da ukazuje na zabrinjavajući društveni fenomen.
“Smombiji” smo mi – čim ustanemo proveravamo elektronsku poštu, prekidamo važne razgovore zato što nam telefon vibrira, a pre odlaska na spavanje još jednom pregledamo poruke na Fejsbuku.
Žrtve ovakvog našeg ponašanja su pre svega deca, upozorava stručnjak.
– Od 1995. godine primećujem da su ljudi sve manje u stanju da trpe hirove svoje dece i da im zato brže-bolje daju ono što hoće, samo da bi bila mirna – objašnjava on.
To je godina kada je počela digitalna revolucija, a digitalni svet toliko zaokuplja roditeljsku pažnju da su prestali da pripremaju decu za život. Oni više nisu u stanju da ih nauče da ne može uvek sve da bude kako žele.
– Odrasli danas više nisu sposobni za akciju. Oni samo reaguju: na svoj pametni telefon, na računar, na dete, i to odmah – ističe je ovaj stručnjak.
Konstantno smo izloženi mnoštvu nadražaja i moramo brzo da donosimo odluke. U tako stresnoj situaciji nastojimo da smirimo decu što pre, a u najgorem slučaju iz smestimo ispred televizora ili računara kako bi neko vreme imali zanimaciju, objanjava Vinterhof.
U svakodnevnom životu smo često izloženi situacijama koje nam nisu najprijatnije. Sposobnost da podnesemo ono što nas nervira zove se tolerancija na frustraciju. Ona nam omogućava da podnesemo zastoj u saobraćaju, čekanje u raznim službama i sl.
Međutim, ona nam nije bogom dana, već mora da se razvija kod dece od malih nogu, a svako dete trebalo da je ima već u uzrastu od osam-devet meseci. To znači da do tada treba da nauči da ne može odmah sve da dobije istog trena, samo ako dovoljno dugo kenka.
Ako se takav trend nastavi i posle osmog meseca – dete kmeči, dete dobije šta hoće – onda to može imati ozbiljne posledice u odraslom periodu života, smatra Vinterhof.
Danas imamo skoro 60 odsto mladih odraslih osoba koje nemaju osećaj za tačnost, niti entuzijazma za rad, a o spremnosti da se žrtvuju da i ne govorimo, a u budućnosti će ih biti još više, tvrdi on.
Postoji samo jedan način da se stane na put ovoj društvenoj pojavi, objašnjava stručnjak: odrasli, a to znači roditelji, babe i dede i vaspitači moraju da regenerišu psihu.
Pročitaj još
Veoma je važno da ljudi u savremenom svetu nađu oazu u koje će se povući kako bi ponovo postali smireniji i opušteniji.
– Za nekoga je to joga, za nekog šuma. Važno je samo da se nekoliko sati nedeljno odvojite od ubrzanog, digitalnog sveta – objašnjava on.
Samo tako odrasli mogu da povrate intuiciju, tj. osećaj za to kada detetu treba da daju ono što traži, a kada, možda, treba da ga puste da se dere.
Samo tako dete može da nauči šta znači naći mir u sebi kako kasnije ne bi postalo “smombi”.
Izvor: Blic
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako najlakše da uništite svog adolescenta: Tipovi roditelja u ključnom periodu odrastanja deteta
Piše: Sanja Dutina Dragović, Psihobrlog Vaspitavati i odgajati dete od dve godine i adolescenta nije isto. Svaka razvojna faza je podjednako važna i nosi jedinstvene izazove i za decu i...
Kad su mama i tata narcisi: Porodice kao drveće koje je istovremeno i lepo i trulo
Piše: Marica Stijepović, Psihobrlog U knjizi Narrative Therapy: Making Meaning, Making Lives autori prespituju koncept moći u psihoterapijskom odnosu, diskutujući Fukoov stav da je znanje, kao i slika o sebi, neodvojiva od ovog koncepta....
Ono što ćerka nije mogla da dobije od majke izranja kao nerealna potreba
Nezadovoljavajuća veza između majke i ćerke, koja ostaje nerazrešena, preti svim drugim vezama. Kada ćerka ne može da se odvoji od majke ili kada ne želi ili nije u stanju...
Sa četiri kupanje, sa sedam do prodavnice: Šta je u kom uzrastu dete sposobno samo da radi?
Koliko puta ste, nemajući strpljenja, umesto deteta raspremili njegove igračke, složili garderobu, namestili krevet, postavili doručak… Ako mislite da ste mu time pomogli, grdno se varate. Prema rečima psihoterapeuta Svetlanke...
Nema komentara.