Odmah za ukrasima za kosu slede selotejp, makaze i ukrasni papiri.
Mame, odgovorne i organizovane, kakve jesu (tj. kakve moraju biti), uvek kupe nekoliko kotura selotejpa, imaju fini stalak za cepkanje istog, makaze, ukrasne kese i papire. I tako su bar po pitanju selotejpa i papira spokojne kada se ide na neki rođendan ili neko slavlje. Ali, avaj! Bile su sigurne, koliko juče! Ali danas je sasvim novi dan, jer danas im baš to treba, a njega, tj.njih, pogađate –neemaaa. Nema pa nema. I dok svi cupkaju na vratima, mama juri po stanu, prizivajući Dejnu Skali, jer samo bi ona rešila ovaj dosije iks, pod radnim nazivom, ”nema mi selotejpa koji uvek stoji na istom mestu”. Kad se već beba raspekmezi a starija deca krenu da se znoje i kenjkaju prerano obučena, mama odustaje i grabi prvu kesu, pa makar to bila i tregerica- pijačarka i kreće iz kuće pušeći se. Ako muž ne bude mnogo gunđao, staće kod prve knjižare i kupiti ukrasnu kesu… Takav je život. A i kese nisu ko što su nekad bile…
Kada deca krenu u predškolsko ili u školu, sem svega već navedenog kreću da nestaju netragom i gumice, olovke, šestari i posebno plastelin i kolaž papir. Da, iako ga je mama dobro sakrila da bi znala gde je kada zatreba (zna ona da je plastelin jedna od najboljih igračaka proglašenih od strane nekih eminentnih stručnjaka, ali ko će svaki dan da zoba sa tepiha, pločica i parketa ugažene komadiće plastelina!).
Pročitajte i: Kako sam postala kraljica reklamacija
Obično, dete saopšti da je neophodan za sutra baš u poznim večernjim satima kada rade samo trafike koje, naravno, ne drže ni selotejp ni kolaž papir ni plastelin. A plastelin, to iz sopstvenog iskustva znate, naći neće. Jer to nije dan za nalaženje plastelina. On će sam iskočiti onoga dana kada vam ni za šta na svetu ne bude trebao.
Još jedna školska stvar koja nestaje je lektira. Samo eto, lektire nestaju za vreme raspusta, nekad čak i vikendom. To su te nestašne današnje lektire koje se ne daju pročitati. Kuda ide ovaj svet! A čitave godine su tu, na polici, i baš kada treba da se čitaju nema ih…
Stvar nije ništa bolja ni u kuhinji, koja važi za mamino carstvo. Ali carsku ruku podrivaju sa svih strana. Ona jedna, ne može da se izbori sa svim dvorjanima koji spletkare i potkradaju. Eto na primer, čokolada za kuvanje. Ona se ne zadržava u kuhinji carice majke. Nema veze koliko je dobro mama sakrije i iza čega je stavi. Ma jok, nalazili su je i iza tegli sa ljutenicom. Isto tako one ukrasne mrvice za tortu. Mama to ima uvek u šteku, ali ima i miševa, malih štetočina koji ih nađu i pogrickaju. O soku koji se čuva za goste nećemo ni govoriti. Taj sok, dragi gosti neće popiti. Jer ga je neko pronašao pre nego što su stigli.
Ima sigurno još tmušta i tma raznih stvari koje će mami svojim magičnim nestancima tanjiti već načete živce. I naravno da svaka mama ima i specifičnih stvari koje samo njoj nestaju. Recimo, mami krojačici možda nestaje šnajderski metar, a mami arhitekti rapidograf ili nešto od stručnog alata. Znam samo da svakoj mami nestaje baš ono što joj je neophodno…Takav je život. I tako je biti mama…
