Iako je osnovno obrazovanje već reformisano, roditelji, prema USAID-ovom istraživanja, smatraju da su naše najveće boljke i dalje iste kao i pre 10–15 godina. To su: opširni nastavni planovi i programi (44 odsto njih), loše stanje i zastarelost opreme (29 odsto) i sistem ocenjivanja (27 odsto).
Primedbe roditelja su sasvim opravdane, mišljenje je Jasne Janković, predsednice Unije sindikata prosvetnih radnika.
Prenatrpani gradivom
– To je naša stvarnost. Deca su pretrpana gradivom i s tim ne mogu da se izbore. Istovremeno iz škole izlaze polupismena jer nastavnici stalno jure da završe nove lekcije. Osnovci danas uče gradivo za srednju školu samo manje opširno, što je besmisleno – kaže naša sagovornica.
Uče programiranje, nemaju toalete
Ona podseća da su se pre 25 godina padeži učili tokom celog petog razreda, a sada se obrađuju samo mesec dana. Jankovićeva napominje da je dobra vest da će petaci učiti programiranje, ali da pojedine škole i dalje nemaju toalete i fiskulturne sale, a kamoli dovoljan broj računara.
Posebna priča je sistem ocenjivanja jer, kako kaže naša sagovornica, nastavnici samostalno odlučuju kako će oceniti đaka, što je nedopustivo. Jedinstven kriterijum ocenjivanja ne postoji na nivou države, čak ni u jednoj školi.
Roditelji đaka u Srbiji svesni su problema u našem obrazovnom sistemu, ali je ipak najveći broj njih zadovoljan kvalitetom obrazovanja koje pružaju predškolske ustanove i osnovne škole, zaključak je istraživanja koje je prošle godine sproveo USAID u Srbiji, u saradnji s Evropskim pokretom Srbije i Centrom za evropske politike.
Čak 83 odsto ispitanika smatra da su naši vrtići kvalitetni i ne postoje značajnija odstupanja po regionima. Zadovoljstvo je gotovo istovetno kada je u pitanju obrazovanje dece u osnovnim školama (78 odsto zadovoljnih roditelja). U poređenju s ostalim delovima Srbije, stanovnici Beograda imaju najmanje primedbi na kvalitet osnovnih škola.
Diskriminacija
Ovo istraživanje je ukazalo na postojanje diskriminacije jer građani smatraju da deca koja imaju smetnje u razvoju, odnosno neki stepen invaliditeta, teže upisuju predškolske ustanove i osnovne škole.
Jankovićeva kaže da pokušaj uključivanja dece s posebnim potrebama u redovne osnovne škole nikome nije doneo boljitak.
– Ne znam šta je bio cilj inkluzije, ali znam da je propala. Prekopiran je model iz bogatijih zemalja u kojim je manje broj dece u odeljenju, a angažovani su i pedagoški asistenti. Naša država nema novca za ovakav način rada, a očigledno je da nismo bili dosledni u sprovođenju inkluzije jer na tome gotovo niko više ne radi – kaže predsednica unije.
Ljiljana Dragutinović, predsednica Udruženja vaspitača Beograda, podseća da deca iz osetljivih grupa, poput Roma i dece s posebnim potrebama, imaju prednost prilikom upisa u predškolske ustanove, ali da mnogi ne znaju za tu činjenicu.
– Svesni smo da u vrtićima nema dovoljno dece iz osetljivih grupa, ali svi koji konkurišu moraju da dobiju mesto – napominje Dragutinovićeva.
Rezultati ovog istraživanja su ukazali da gotovo dve trećine roditelja smatra da je najveći problem vrtića nedostatak prostora, loše stanje i zastarelost opreme, loš materijalni položaj zaposlenih i sputavanje kreativnosti kod dece.
U vrtićima i do 40 dece u jednoj sobi
Kada su u pitanju prevelike vrtićke grupe, one su najveće u Nišu, Beogradu i Kragujevcu, vaspitači u nekim opštinama moraju da se izbore i sa 40 mališana u jednoj sobi.
– I pored tako velikog broja dece u jednoj grupi, lista čekanja je podugačka. Rasteretilo bi nas uvođenje poludnevnog ili povremenog boravka u okviru kojeg bi deca mogla da budu i vrtiću dva-tri dana nedeljno ili po nekoliko sati. U Švedskoj i Holandiji poludnevni boravak se organizuje u muzejima ili dečijim bibliotekama kako bi bili smanjeni troškovi. Roditeljima to znači, a deca su zbrinuta, socijalizuju se i uče – ukazala je naša sagovornica.
Naime, rezultati ovog istraživanja ukazali su da roditelji smatraju da su u vrtiću najviše diskriminisana deca nezaposlenih roditelja (43 odsto), za koje najčešće nema mesta u vrtićima, potom slede deca iz siromašnih porodica, deca sa smetnjama u razvoju i Romi.
Nije neophodna veza
Iako je u našem društvu usađeno mišljenje da dete ne može biti upisano u vrtić bez ličnog poznanstva, većina roditelja smatra da veze i neformalna plaćanja nisu neophodni za upis dece u predškolsku ustanovu (57 odsto), odnosno osnovnu školu (67 odsto).
Čak 77 odsto njih odgovorilo je da nije koristilo lično poznanstvo kako bi dete upisalo u školu, dok 62 odsto nije imalo vezu za upis u vrtić.
Zanimljivo je da znatno više roditelja u Vojvodini smatra da se privatna poznanstva nikada ne koriste za upis dece u predškolske ustanove u odnosu na druge regione.
Izvor: Blic
