– ... Staklena cipelica joj je savršeno pristajala, i princ, srećan što je najzad našao svoju izabranicu, odmah je zaprosi, a oduševljena Pepeljuga pristade...
– I živeli su srećno do kraja života.
– Jeste, tako je bilo.
– A šta je bilo posle?
– ... Otrovno parče jabuke što joj je zastalo u grlu sada je ispalo i ona ponovo ožive. Veselju i radosti nije bilo kraja. Snežana i mladi princ su se venčali...
– I živeli srećno do kraja života.
– Jeste, tako je bilo.
– A šta je bilo posle?
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
Kada se govori o dečijem sportu, najčešće se priča o rezultatima, medaljama, pobedama i talentu. Međutim, suština sporta u dečijem uzrastu nalazi se na drugom mestu.
Piše: Filip Gacić
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
