“Ono što je sigurno, ističe, zakon nema kaznenu funkciju, on ima preventivnu upozoravajuću funkciju koja daje mogućnost sistemu da kada se uoči rizik roditelj dobije savetodavnu pomoć.”
NIKO ne sme da kaže: “To nije moja briga, došla je nevaspitana, to je trebalo roditelji da je nauče…” Trebalo je, ali nisu… i šta ćemo sad?
Brutalno premlaćivanje je bilo uobičajeno bar do kasnih 1800-ih — a verovatno i nakon toga.
Ovaj tata i ja se gledamo u oči i ćutimo. On čeka da ja prva spustim pogled a meni ne pada na pamet da to uradim.
Ima ljudi koji ne veruju u ljubav i dugovečan brak. Ima ljudi koji ga žive.Ima ljudi koji ne veruju u vaspitanje bez udaranja. Ima ljudi koji su tako odrasli.
I tako…idemo kroz život, slušajući ljude koji tvrde da su dobri ljudi bez trauma, a paradoksalno, živimo u svetu punom nasilja i ranjenih ljudi.
Pogrešno je roditeljima zabraniti da onda kada drukčije ne ide telesno kazne dete, a oni koji usvajaju zakone trebalo bi da se odupru ideološkim pritiscima da se svako telesno kažnjavanje proglasi nasiljem
Kada je dete malo i nerazumno, a situacija u koju ulazi opasna, kada je agresivno prema vršnjacima, životinjama i odraslima i kada odbija da prihvati bilo koju drugu kaznu – tri su situacije u kojima roditeljima ne ostaje mnogo izbora osim da pljusnu dete po guzi
Muškarac sa beogradske opštine Zvezdara završio iza rešetaka, pošto je udario “vaspitnu” svom jedanaestogodišnjem sinu koji je gađao majku knjigama. Dečak nakon šamara prijavio oca policiji, koja je došla i privela ga na 48 sati
Mogu samo da se nadam da će vam ovo moja iskrena ispovest pomoći da i vi sledite naš primer.
