Raznovrsna praksa u svetu pokazuje da se roditelji sve više i sve glasnije pitaju šta je cilj obrazovanja, ko i kuda želi odvesti njihovu decu. Međutim, trebalo bi se zapitati i koje kompetencije oni sami imaju da donose odluke u vezi s tim?
Roditelji koji su spremni da uđu u detetovu igru, ne kao vođe, nego kao pažljivi saputnici, postaju saveznici u njegovom emocionalnom svetu. Kroz nežna, otvorena pitanja mogu dobiti uvid u ono što se dete doživljava iznutra.
Kroz upečatljive scene, songove i ples, publika svedoči kako se nerealna, nesvesno nasleđena i često besmislena očekivanja uvlače u porodični i društveni život i oblikuju odnose između baka, mama, ćerki — ali i sinova i očeva.
