Danci, odgajani po svojim jednostavnim i nepromenjenim principima, pravilima i načelima su već četrdeset godina, otkako je globalnih istraživanja, na samom vrhu liste najsrećnije nacije na svetu
Deca su imala stolove na razdaljini od dva metra i tokom pauze nisu smela da se igraju u velikim grupama. Takođe, svi u školi su morali da peru ruke na sat vremena.
Danski umetnik Tomas Dambo autor je ogromnih skulptura od recikliranih materijala koje su raspoređene po okolini Kopenhagena.
Igra često deluje kao traćenje dragocenog vremena za učenje. A da li je tako?
Želim da moja deca što manje pate i da budu prihvaćena u društvu. Da budu zadovoljna i nađu svoj mir u ovom nepredvidivom svetu. Mislim da je važno da znaju sledeće:
Generacije danskih urbanista postavljale su sebi isti prioritet: da deca mogu sama biciklom da stignu do škole. Rezultat njihovih nastojanja nisu samo vesela, zdrava i društvena deca – već i veseli, zdravi i društveni odrasli.
Činjenica je da ova skandinavska zemlja decu voli i da se o njoj jako dobro i adekvatno brine. To potvrđuje i itekako kvalitetno obrazovanje u kome ništa nije prepušteno slučaju.
Svi dobro znamo za onu legendu po kojoj decu donose rode. Međutim, daleko je manje poznato odakle je ova legenda u stvari potekla.
Empatija je veština koja se uči. U danskom obrazovnom sistemu učenje empatije smatra se jednako vrednim kao i učenje matematike ili književnosti i sastavni je deo nastavnog plana od vrtića do kraja srednje škole.
Zanimalo me zašto je u Danskoj lakše odlučiti se na roditeljstvo, kako je Danska uredila porodičnu politiku i na koje načine pomaže roditeljima i podstiče natalitet?
