Razvoj dečjeg mozga ne zavisi samo od školskog uspeha. Ključ je u svakodnevnim aktivnostima koje podstiču maštu, razumevanje emocija i sposobnost rešavanja problema.
Mnogi psiholozi i terapeuti pojašnjavaju da je prepoznavanje ovih znakova neophodno za adekvatno reagovanje te to može pomoći detetu da povrati osećaj povezanosti i podrške.
Kada će samo krenuti u školu zavisi najviše od toga koliko je dete zrelo, kako se snalazi kada je samo, među nepoznatim ljudima, da li je već išlo samo do prodavnice, druga iz komšiluka, koliko ima da hoda do škole, koji prevoz se koristi…
Deda je slučajno uzeo pogrešno dete, koje je u tom trenutku spavalo, i poveo ga kući sa sobom, a vaspitači su otkrili grešku tek kada je majka dečaka došla po njega i shvatila da ga nema
Da li ste se ikada zapitali zašto vaše dete ima tako burne emocionalne reakcije – od nekontrolisanog besa i neutešnog plača do ekstatične sreće i neobuzdane želje za igrom?
Šta zaista znači postaviti zdrave granice u odnosima — čak i kada je reč o najbližima? Gabor Mate jasno razdvaja dva zdrava, racionalna izbora od jednog destruktivnog, u koji mnoge porodice nesvesno upadaju.
Ovaj roditeljski strah je razumljiv — dijabetes je ozbiljna hronična bolest koju danas ima sve više ljudi, uključujući i decu. Međutim, važno je razlikovati dve vrste dijabetesa i njihov uzrok.
Diabetes mellitus se ubraja među najčešća endokrinološka oboljenja, a posledica je modernog stila života i povećanja broja spoljašnjih etioloških činilaca, među kojima se posebno izdvaja gojaznost, fizička neaktivnost i stres.
