Saradnici Instituta društvenih nauka u Beogradu sprovode istraživanje o stavovima javnosti o dojenju kao i o prilagođavanju pojedinaca i parova na trudnoću, rođenje i...
Mleko kao posrednik između nesocijalnog deteta i majke u verovanju srpskog naroda ima sakralnu snagu, a o njegovom kultnom značenju svedoče mnogi običaji, magijski postupci, varovanja i predanja.
Sa klimom ili bez nje, odojče treba štititi od sunca i toplote, ne izlaziti napolje u vremenu od 10-16 časova, i davati mu dosta tečnosti ukoliko nije na majčinom mleku.
U Srbiji je procenat majki koje doje i dalje prilično mali, pa tim pre mnogi još nisu ni imali priliku da se priviknu na ovakve prizore. Zbog toga se negativne reakcije posmatrača pre mogu svrstati u vrstu kulturnog šoka, nego neke osvešćene „laktofobije“ protiv koje se treba boriti.
Nikada mi nije bilo jasno zbog čega bi, uopšte, dojenje bilo kome moglo da smeta. Prizor majke koja doji bebu je najlepši i najnežniji prizor koji se može videti i ne razumem ljude koji ga smatraju neprimerenim.
Ako mlada osoba veruje da će sistem obezbediti pravedan ishod, njena snažna potreba za osvetom slabi, što daje više prostora prefrontalnom korteksu da preuzme kontrolu.
Deca od roditelja i staratelja dobijaju temelje koji se kroz kasniji proces socijalizacije nadograđuju. Ne možemo, kao podrazumevano, očekivati od njih da u ranoj životnoj dobi pokažu nešto što im nismo pružili kao primer. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
Povodom Svetskog dana mačaka otkrivamo zanimljive činjenice o ovim tajanstvenim ljubimcima – od njihove istorije i uloge kroz vekove, do najomiljenijih rasa i razloga zbog kojih ih volimo.
