Saradnici Instituta društvenih nauka u Beogradu sprovode istraživanje o stavovima javnosti o dojenju kao i o prilagođavanju pojedinaca i parova na trudnoću, rođenje i...
Mleko kao posrednik između nesocijalnog deteta i majke u verovanju srpskog naroda ima sakralnu snagu, a o njegovom kultnom značenju svedoče mnogi običaji, magijski postupci, varovanja i predanja.
Sa klimom ili bez nje, odojče treba štititi od sunca i toplote, ne izlaziti napolje u vremenu od 10-16 časova, i davati mu dosta tečnosti ukoliko nije na majčinom mleku.
U Srbiji je procenat majki koje doje i dalje prilično mali, pa tim pre mnogi još nisu ni imali priliku da se priviknu na ovakve prizore. Zbog toga se negativne reakcije posmatrača pre mogu svrstati u vrstu kulturnog šoka, nego neke osvešćene „laktofobije“ protiv koje se treba boriti.
Nikada mi nije bilo jasno zbog čega bi, uopšte, dojenje bilo kome moglo da smeta. Prizor majke koja doji bebu je najlepši i najnežniji prizor koji se može videti i ne razumem ljude koji ga smatraju neprimerenim.
“Nema reči o bilo kakvoj prinudi, već o podsećanju da bi se propisi trebalo da se poštuju”, kažu za Danas iz Ministarstva prosvete, pojašnjavajući dopis upućen osnovnim školama u kome se navodi da podela svedočanstava o đačkih knjižica treba da se održi u nedelju, 28. juna.
Leto donosi tople večeri, uživanje u prirodi i druženje na otvorenom, ali sa sobom nosi i jednu od najiritantnijih pojava - ujede komaraca. Taj prepoznatljivi, uporni svrab i dosadan otok mogu u sekundi da pokvare raspoloženje.
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
