Izgradnja dečije ličnosti odvija se u porodici, ona je srce civilizacije, zato će pravu meru vaspitanja pre naći roditelj nego administracija koalicionih vlada ili „nezavisni” aktivisti
Tinejdžer koji se ceo dan kontroliše u školi, u društvu i na mrežama, kod kuće često „pukne“. Ne zato što ne poštuje roditelje, već zato što više nema snage da glumi da je dobro.
Deca sa ocem koji je ulagao u njih i provodio vreme s njima imaju više šansi da steknu emocionalnu sigurnost. To im daje samopouzdanje da istražuju i izlaze iz sigurnosti poznatog okruženja.
