Reč je o gimnazijalcima koji su spremni da rade podugačak spisak poslova kako bi omogućili da baš svi idu na ekskurziju – i oni koji mogu i oni koji to ne mogu da plate.
Višegodišnja reforma školstva konačno je stigla i do gimnazija. Uvodi se šest izbornih programa, od kojih najveću pažnju budi onaj koji se bavi medijskom pismenošću. DW se kod nadležnih raspitao i o ostalim izmenama.
Nastavni plan urađen je za sva tri tipa gimnazija - opšti, društveno-jezički i prirodno-matematički smer, a Zavod za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja će na osnovu njega izraditi nastavne programe za prvi razred gimnazije.
Novoobjavljena brošura „Šta je dobro u našim gimnazijama, a šta treba menjati” potvrđuje da većina profesora smatra da je ovaj vid obrazovanja kvalitetan, ali ga treba unaprediti
Cilj reforme gimnazijskog obrazovanja, čiji plan je upravo završen, je povećanje broja gimnazijalaca, odnosno da oni čine 40 odsto svih srednjoškolaca.
Zabrana fizičkog kažnjavanja dece, ukidanje maloletničkih brakova i veća kontrola države nad roditeljima, samo su neke od izmena koje će doneti novi Porodični zakon. Za one koji pravila ne poštuju – slede sankcije. Da li roditelji treba da budu u strahu zbog toga?
Švedska ima reputaciju jednog od tehnološki najrazvijenijih društava u Evropi, zahvaljujući visokom nivou digitalnih veština i prosperitetnoj tehnološkoj startap sceni.
Srbiju su predstavljale četiri ekipe od po četiri člana odabrane su na osnovu uspeha učenika na takmičenjima u organizaciji Društva matematičara Srbije.
