Generalni sekretar Udruženja direktora osnovnih škola Hrvatske Antonio Jurčev rekao je da su ograničenja neophodna, ali da rešenje treba tražiti i u razvoju digitalne pismenosti, kulture bezbednosti i odgovorne upotrebe tehnologije kod dece.
Muzika je jezik koji deca razumeju i pre nego što nauče da govore. Ona budi emocije, razvija maštu i utiče na ceo razvoj deteta – od koncentracije i pamćenja, do motorike i socijalnih veština.
Usled razvojnih ili emocionalno-socijalnih problema, za pojedine sedmogodišnjake prelazak u školske klupe može da bude izazovan, zbog čega je zakonski moguće odložiti polazak u školu za godinu dana.
Kada će samo krenuti u školu zavisi najviše od toga koliko je dete zrelo, kako se snalazi kada je samo, među nepoznatim ljudima, da li je već išlo samo do prodavnice, druga iz komšiluka, koliko ima da hoda do škole, koji prevoz se koristi…
Dete nije problem, iako njegovo ponašanje ponekad jeste. Kako postaviti granicu, razumeti šta se događa i pomoći detetu da postupi drugačije — bez etiketa i bez odustajanja od odgovornosti.
Povodom Međunarodnog dana mladih, 12. avgusta, SOS Dečija sela Srbija podsećaju na važnost sistemske podrške mladim ljudima koji se suočavaju sa životnim izazovima, ističući da su osamostaljivanje, obrazovanje i pristup tržištu rada ključni preduslovi za njihovu punu društvenu uključenost.
Ako mlada osoba veruje da će sistem obezbediti pravedan ishod, njena snažna potreba za osvetom slabi, što daje više prostora prefrontalnom korteksu da preuzme kontrolu.
Deca od roditelja i staratelja dobijaju temelje koji se kroz kasniji proces socijalizacije nadograđuju. Ne možemo, kao podrazumevano, očekivati od njih da u ranoj životnoj dobi pokažu nešto što im nismo pružili kao primer. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
