Dečji lekari osim imaju posebno zahtevan posao - osim što treba da leče dete, moraju umeti da pristupe najmlađima tako da često veoma stresne i bolne procedure učine što podnošljivijim. Jedan lekar iz Viskonsina otišao je korak dalje kako bi svojim malim pacijentima pomogao da pobede strah.
VISOK krvni pritisak sve češće se otkriva i kod dece. Iako hipertenziju zvanično ima dva odsto mališana, lekare zabrinjava to što se sada kod najmlađih u sve većem broju slučajeva meri gornji pritisak od 150, što se pre dve decenija nije događalo.
Čak i mirnom detetu nije lako zaviriti u uvo, a ono što lekar tom prilikom vidi, ne mora biti dovoljno jasno da bi se postavila dijagnoza, pa subjektivnost lekara može imati veći značaj nego što bi smela.
Dok je u razvijenom svetu primarni cilj da se maksimalno ublaži ili eliminiše bol, naročito kod najmlađih, mi još robujemo stereotipu da je trpljenje potvrda nečije snage, a takve obrasce ponašanja prenosimo i na potomke, kaže dečji anesteziolog dr Dušica Simić, šef Jedinice za intenzivno lečenje klinike u Tiršovoj
Kako ova majka tvrdi, škola i nadležni nisu reagovali u skladu sa procedurama, niti su o incidentu obavestili nju kao roditelja, te je za sve saznala kada je pozvala sina. Sa druge strane, škola tvrdi da su postupali u skladu sa zakonom.
