Dečji lekari osim imaju posebno zahtevan posao - osim što treba da leče dete, moraju umeti da pristupe najmlađima tako da često veoma stresne i bolne procedure učine što podnošljivijim. Jedan lekar iz Viskonsina otišao je korak dalje kako bi svojim malim pacijentima pomogao da pobede strah.
VISOK krvni pritisak sve češće se otkriva i kod dece. Iako hipertenziju zvanično ima dva odsto mališana, lekare zabrinjava to što se sada kod najmlađih u sve većem broju slučajeva meri gornji pritisak od 150, što se pre dve decenija nije događalo.
Čak i mirnom detetu nije lako zaviriti u uvo, a ono što lekar tom prilikom vidi, ne mora biti dovoljno jasno da bi se postavila dijagnoza, pa subjektivnost lekara može imati veći značaj nego što bi smela.
Dok je u razvijenom svetu primarni cilj da se maksimalno ublaži ili eliminiše bol, naročito kod najmlađih, mi još robujemo stereotipu da je trpljenje potvrda nečije snage, a takve obrasce ponašanja prenosimo i na potomke, kaže dečji anesteziolog dr Dušica Simić, šef Jedinice za intenzivno lečenje klinike u Tiršovoj
Roditeljstvo je posebno izazovno kada se kod dece javi anksioznost. Kada dete oseća neku brigu koja ne prolazi, roditelji se osećaju preplavljeno i izgubljeno.
Da li će prijemni ispiti za upis na fakultete biti realizovani ili će se upis vršiti na osnovu uspeha u školi i koji je predviđen broj budžetskih mesta, još nije poznato.
Ministarstvo prosvete uputilo je dopis školama sa smernicama za ocenjivanje učenika u uslovima izmenjene organizacije rada škola zbog nadoknade nastave.
