Koliko god da odrastemo, neke rečenice iz detinjstva ostanu zauvek u nama. Nisu to samo reči – to su mirisi kuće, zvuci kuhinje, tatin glas iz dvorišta, mamin šapat pred spavanje. To su male poruke koje su nas oblikovale, bodrile, ponekad i nervirale, ali danas, kad ih se setimo, bude osmeh i suzu u isto vreme.
Roditelji koji su spremni da uđu u detetovu igru, ne kao vođe, nego kao pažljivi saputnici, postaju saveznici u njegovom emocionalnom svetu. Kroz nežna, otvorena pitanja mogu dobiti uvid u ono što se dete doživljava iznutra.
Kroz upečatljive scene, songove i ples, publika svedoči kako se nerealna, nesvesno nasleđena i često besmislena očekivanja uvlače u porodični i društveni život i oblikuju odnose između baka, mama, ćerki — ali i sinova i očeva.
