Svako od nas ima onu jednu, posebnu rečenicu koja nas odmah vrati u detinjstvo. Nekome je to bilo nežno „Zlato mamino“, drugima strogo „Pamet u glavu“, a trećima vesela doskočica „Uhvati se za uši pa igraj“ svaki put kad bi se požalili da im je dosadno. I baš te rečenice, koje smo nekad uzimali zdravo za gotovo, danas nose toplinu i sigurnost koju samo roditelji umeju da daju.
Upravo smo to pitanje postavili i na društvenim mrežama, a odgovori na „Koju rečenicu iz detinjstva i dalje čuješ u glavi kad pomisliš na svoje roditelje?“ vratili su nas godinama i decenijama unazad.
Ima u njima i ozbiljnosti i humora. Od „Tvoje je samo da učiš“ do onog čuvenog: „Samo se mi u komšiluku čujemo“ – sve one su deo našeg porodičnog jezika, male šifre ljubavi i brige, izgovorene hiljadu puta, ali uvek iz srca.
Verovatno danas mi te iste rečenice ponavljamo svojoj deci, nehotice, sa istim onim tonom koji su imali naši roditelji. I tako se krug nastavlja – rečenice putuju kroz generacije i postaju deo porodične tradicije.
Možda nam tada nije bilo jasno, ali danas, dok ih se prisećamo, u njima osećamo ono najdragocenije – sigurnost doma, ljubav roditelja i toplinu detinjstva koje zauvek nosimo u sebi. Iako zvuče različito, svaka od njih je imala isto značenje – volimo te i želimo ti dobro.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
