Zbog čega onda nastavljamo sa ovim užasnim trendom uskraćivanja deci igre i društvenih aktivnosti, iz kojih toliko nauče, i podvrgavamo ih besmislenom i površnom “akademskom radu” iz koga tako malo dobijaju?
Nova studija pronašla je strukturne razlike u mozgovima predškolske dece koja su izložena ekranima, piše Science Daily.
Deca govor nauče do 3. godine. A onda do 6. ili 7. prave pauzu u učenju. Zašto? Zašto ne koristiti taj veliki potencijal za učenje u tom periodu?
Govor predstavlja važnu stimulaciju razvoja neuronskih mreža, a samim tim i inteligencije kod deteta. U tom kontekstu se može i razmatrati značaj učenja drugog jezika u najranijem periodu života, što može biti izuzetno dobra stimulacija.
Prvih pet godina detetovog života je ključno za njegov razvoj, te bi roditelji trebalo posebnu pažnju da usmere na komunikacija sa mališanima, ističu britanski stručnjaci.
Prema podacima Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju iz 2011. godine, 60% dece u Srbiji je imalo neki oblik kašnjenja u razvoju.
Razvoj mozga u ranim godinama utiče na fizičko i mentalno zdravlje, učenje i ponašanje tokom čitavog životnog ciklusa.
Ana Vladimirovna Semjonovič je neuropsiholog, doktor psiholoških nauka, profesor na Katedri za kliničku psihologiju…
Razvoj je moguće odrediti kao niz kvalitativnih i kvantitativnih promena kojima se ljudska bića formiraju i stabilizuju.
Kao podsticaj razvoju dece u jaslenom uzrastu (od 12 do 36 meseci) mališanima možete ponuditi brojne izazovne igre i materijale, uz korišćenje različitih likovnih tehnika
