Mjuzikl „Sela sam, pa šta” u izvođenju Muzičko-plesnog teatra „Iskrice” ponovo se vraća pred publiku 9. juna u Radničkom domu (Bulevar Mihajla Pupina 24, Novi Sad).
Transgeneracijski zavisimo od tuđeg mišljenja, što je u psihologiji obrađivano iz mnogo uglova: koliko je porodica ili škola, gde je uspeh vrlo jasno definisan, uticala da se ukalupljujemo, je li roditeljstvo druga šansa da dokažeš da vrediš, ako to već nisi kroz detinjstvo...
“Sela sam, pa šta?” je duhovit i raspevan dečiji mjuzikl koji kroz igru i pesmu osnažuje decu, mame, tate, tetke i sve ostale da veruju sebi i poštuju svoje potrebe , kao i potrebe drugih . Ova vesela predstava podstiče preispitivanje i nežne porodične razgovore
Često čujemo da današnja deca nemaju strpljenja. Teško čekaju, brzo odustaju kada nešto ne ide, dosada im je gotovo nepodnošljiva, a ono što žele – žele odmah. Piše Nataša Drageljević, vaspitačica i direktorica PU "Mala škola" u Sremskoj Kamenici
Dečija nedelja je prilika da se glas dece čuje glasnije. Da ih pitamo šta ih raduje, šta ih plaši i šta bi želela da odrasli bolje razumeju. A zatim da njihove odgovore ponesemo sa sobom i kada se završe priredbe, radionice i svečani programi.
Povodom Dečije nedelje Adrijana Vuković iz humanitarne organizacije SOS Dečija sela Srbija podseća da sigurno odrastanje počinje odnosom u kojem se dete oseća voljeno, uvaženo i zaštićeno.
Nekada je dovoljno malo pažnje da upotpunimo nečiji svet.
Učiteljice i učitelji često su prvi vodiči kroz raznolikost društvenih odnosa i izazova. Utoliko je njihova odgovornost veća, a uloga lepša.
Autorka: Marija Bulajić Škuletić
