U želji da svojoj deci pruže najbolje i da ih pripreme za „stvaran svet“, roditelji često, nehotice, pred njih postavljaju prevelike zahteve. „Budi poslušan“, „budi najbolji“, „uradi kako treba“, „šta će reći drugi“ – samo su neke od poruka koje se prenose iz dana u dan, i generaciju za generacijom. A kada dete postane naučeno da ne sluša sebe, već stalno udovoljava spoljnim očekivanjima, polako se gubi veza sa sopstvenim željama, potrebama i unutrašnjim glasom.
Na tom tragu nastala je i predstava “Sela sam, pa šta?” – duhovit, raspevan i emotivan dečiji mjuzikl koji kroz igru i pesmu ohrabruje sve – i decu i odrasle – da stanu, da predahnu i oslušnu sebe. Da postave granicu. Da sednu, doslovno i simbolično, bez straha od osude i komentara.
Predstava je više od zabave – ona je poziv na preispitivanje, na nežan razgovor između roditelja i dece, na razumevanje i poštovanje međusobnih potreba. Scenario je napisala pedagog Snežana Golić, a njime se šalje snažna poruka svima koji se prepoznaju u borbi sa ambicijama – sopstvenim ili tuđim. Ovo je svojevrsna lekcija za odrasle, ali i omaž deci koja svakodnevno pokušavaju da odgovore na brojne zadatke i standarde, ponekad zaboravljajući da je detinjstvo – prostor slobode, igre i radosti, a ne trka ka cilju.
Mjuzikl izvode glumica Isidora Viček i talentovane članice muzičko-plesnog teatra Iskrice, koji je osnovala Snežana Golić sa željom da devojčice uče, odrastaju i razvijaju se u zdravom, podržavajućem okruženju u kojem se poštuje njihovo detinjstvo i ličnost. Kroz pažljivo osmišljene pesme, scene i dijaloge, publika – bez obzira na godine – lako pronalazi deliće sebe. Emocije, smeh, suze i aplauzi govore više od reči: u ovoj predstavi su se prepoznale mnoge generacije.
“Sela sam, pa šta?” nije samo naslov – to je poruka, ohrabrenje i podsetnik da vredimo i kada se odmaramo. I kada ne trčimo. I kada ne ispunjavamo tuđa očekivanja.
