Na proširenju u jednoj njemačkoj provinciji parkiran je Golf sa grbom Bosne što visi sa retrovizora, u autu pojačana Vida Pavlović i dva čovjeka nijemo sjede, gledaju u prazan mrak nepoznate noći, i plaču.
Prvi sastav u školi bio je na temu “Moja mama”. Miroslav je napisao najkraći sastav u odeljenju. "Moje mame nema ali je najbolja mama na svetu i dok je nema."
Savremene žene ne žele da liče na svoje majke. ‘Ja volim svoju mamu, ona je okej, ali ona se žrtvovala. Ja ne želim da se žrtvujem i da ličim na mamu’, objašnjava Milivojević.
Ljubav i pohvala su neophodni, ali isto tako je neophodno da nauče šta znači “ne” i “moraš”, to je konflikt iz kog se uči. Kako isiče psihoterapeut, to je ono što savremeni roditelji nekako zaboravljaju.
