Piše: Ivana Mićić, Mama zašto
U životu sam poznavala samo dva Miroslava.
Prvog Miroslava srela sam 1. septembara 1994. Sunce sija, dvorište prepuno nestašnih pravaka i on i ja. Još tog prvog dana škole izdvajali smo se u masi po nekoj prilično neprimerenoj staloženosti za decu koja su tek napunila 7 godina. Stajali smo kao dva vojnika uz učiteljicu,dok je ona pokušavala da okupi razigranu masu oko sebe za prvu školsku fotografiju. Pored toga što smo stajali mirno i poslušno poput vojnika, mi smo zapravo bili dva vojnika. Dva vojnika koja su u odeći Crvenog krsta stajali u redu za humanitarnu pomoć, u redu za izbegličke paketiće od Deda Mraza, u redu ispred kamiona u kome su se čitala imena vojnika koji toga dana više nikada neće doći kući. Zbog tih redova u kojima smo stajali bili smo uvek “u redu”.
Ja sam toga dana došla u školu sa oba roditelja. Miroslav nije. Miroslava je dovela baka. Baka koja je kod kuće ostavila sina invalida koji nije mogao sići sa osmog sprata kako bi ispratio sina u školu. Sina, koji je tokom rata ostao bez mame jednog dana dok je kupovala jabuke na pijaci.
Prvi sastav u školi bio je na temu “Moja mama”. Miroslav je napisao najkraći sastav u odeljenju.
“Moje mame nema ali je najbolja mama na svetu i dok je nema. Biće najbolja i kada je ponovo bude bilo. Tata kaže da je više neće biti ali ja znam da to nije istina. Najbolje mame se uvek vrate.”
Drugog Miroslava upoznala sam danas, na parkingu jednog šoping centra. Izašao je iz automobila, u sred lepog sunčanog dana, i izdrao se na sav glas na osobu koja je sedela na suvozačevom mestu:
“Glupačo jedna! Čuvarkućo jedna! Ceo život si provela čuvajući kuću i sada ćeš meni reći da neću kupiti patike jer se nisam javio dedi na telefon.”
Prvog i drugog dečaka delilo je 28 godina, par redova u kojima jesu i nisu stajali da bi nešto dobili i mama. Prvi je imao patike ali nije imao mamu a drugi je imao mamu ali ne i patike. Ili je možda obrnuto? Možda je zaista Miroslav bio u pravu kada je rekao – “Najbolje mame nikada ne odu.”
Ne znam. Znam samo da smo i njegova mama i ja danas bile jako ponosne na njega.
Ma gde bio. Ma gde ona bila…
Izvor: Detinjarije.com
