Bar me poslušajte pa mu svaki dan recite da biste ga isto voleli i cenili i vi i vršnjaci i rodbina i bez 50 radnih sati nedeljno i uz dvojku umesto medalje.
Gajimo decu u strahu koji niti je utemeljen, niti nam taj strah nešto pomaže. Deca su deca, deca greše, lutaju, uče, viču, plaču, pa se smeju za dva minuta, deca imaju pravo da ne znaju i ne smeju imati etikete, niti biti nosioci društvenih problema. Deca su sklona velikim promenama, preokretima… Bolje da vidimo šta je sa nama.
NIKO ne sme da kaže: “To nije moja briga, došla je nevaspitana, to je trebalo roditelji da je nauče…” Trebalo je, ali nisu… i šta ćemo sad?
Nije lako biti rob, a mi plaćamo da nam decu stavljaju u tu poziciju. Pazi šta želiš, može da ti se ostvari. Ne kaže se džabe: KUPIO igrača.
Uopšte se ne sećam da su me kroz školovanje upozoravali na ovakve opasnosti, a učila sam fiziku i hemiju do nivoa gađenja na školu.
Ne, ne pije vodu priča su roditelji ovakvi, onakvi. Deca su u vrtiću i školi po 5 – 8 sati. Ako su nevaspitana i neobrazovana itekako je i sistem kriv.
Nismo se dogovorili kako se ponaša PRAVI muškarac, pa zahtevamo da se Bred Pit po potrebi pretvori u Ibrahimovića, pa u Rokija, ali, ipak da bude vukovac i razume se u filozofiju.
Zato što ih je neko polustručan ubedio da su dečije greške direktno i neopozivo povezane sa njihovim greškama.
Koji su vaši izgovori što dozvoljavate da deca provode 6 sati dnevno pred ekranom i što dozvoljavate da gledaju ovakve stvari?
Još ne znaju da plivaju i da se okupaju sami, ali imaju dres sa prezimenom i uče engleski. Čast izuzecima, koji teško opstaju na pijaci trenerskih i roditeljskih ambicija.
