Želja da dete bude stalno srećno može imati suprotan efekat od očekivanog, upozorava pedagog Snežana Golić. Na Međunarodni dan zaštite dece Golićeva podseća da su tuga, razočaranje i neuspeh važni delovi odrastanja i da upravo kroz njih deca stiču otpornost neophodnu za kasniji život.
Međunarodni dan zaštite dece, ustanovljen 1925. godine na Svetskoj konferenciji u Ženevi, prilika je da se ponovo otvori pitanje položaja najmlađih i načina na koji odrastaju.
Pedagog Snežana Golić ističe da je današnje detinjstvo teško porediti sa odrastanjem prethodnih generacija: „Vaspitni stilovi danas su veoma međusobno različiti, tako da imamo svega. Imamo čitavu paletu vaspitnih stilova koji, samim tim, donose i različite rezultate“.
Kao jednu od najvećih promena uočava odvajanje prava i odgovornosti, kao i današnju slabiju toleranciju na frustraciju.
„Ranije su prava i odgovornosti išli zajedno i deci je bilo jasno da prava bez odgovornosti ne postoje. Dok danas prezaštićivanje dovodi do toga da kasno dobijamo odgovornosti, a rano prava, što ih zbunjuje“, navela je Golićeva i dodala da roditelji koji nastoje da detetu olakšaju svaki problem često to čine iz najbolje namere.
„Roditelj koji, pre svega, jako teško podnosi dečju patnju, tugu, dečju nezrelost i pokušava da spreči sve probleme koji bi dete doveli u neko takvo stanje“, opisala je Golićeva roditelje koji preterano olakšavaju život svojoj deci.
Dete treba da nauči da se nosi sa problemima, tugom, razočaranjem
Međutim, dodaje da takva praksa može imati dugoročne posledice jer život bez problema ne postoji, već da postoji samo naša ideja o tome da li ćemo te probleme rešiti i kako ćemo se izboriti sa njima.
Prema rečima Golićeve, tuga, razočaranje i neuspeh predstavljaju važan deo odrastanja: „Ako pratimo prirodan razvoj, dete ima svoje izazove, svoje tugice, kao neka vakcina koja razvija imunitet sutra i stvara kod nas naviku da prevazilazimo probleme“.
Upozorava da deca koja su dugo bila zaštićena od svih neprijatnosti kasnije mogu teže da podnesu ozbiljnije životne udarce. „Odjednom dobiju jako veliku količinu tuge koju mnogo teško podnose i ne poznaju te emocije, ne znaju kako se iz njih izlazi“, rekla je Golićeva, povezujući to i sa porastom mentalnih problema kod mladih.
Poseban izazov predstavlja i saradnja škola sa roditeljima koji iz straha nastoje da kontrolišu svaku situaciju u kojoj se njihovo dete nađe.
„Nema tu loše namere. Manje-više sve roditelje i decu povezuje ogromna ljubav“, istakla je gošća Dnevnika, naglašavajući da je edukacija roditelja jedan od ključnih zadataka stručnjaka.
Na kraju, savet roditeljima je da ne traže univerzalne recepte za vaspitanje, pogotovo ne na društvenim mrežama.
„Prvenstveno je važno upoznati dete i sva svoja očekivanja koja smo imali pre upoznavanja deteta staviti po strani i onda gledati to dete. Što je to što njemu treba? Nema tu neke mustre“, poručila je Golićeva.
Ne treba spremati decu za školu kao da ih šaljete u rat, već, kako Snežana Golić navodi, „malo pozitivnije gledati na tu šansu koju smo dobili da živimo“.
Izvor: rts.rs
