Doktor nauka Rajner Paclaf napisao je knjigu “Ukočeni pogled” o tome šta se pod dejstvom televizije dešava sa ljudskom psihom, naročito sa psihom deteta:
Meteorološkinja iz ogranka američke mreže Si-Bi-Es u Milvokiju uvela je prošle nedelje svoju trinaestomesečnu ćerku Fionu na snimanje priloga vremenske prognoze
Da, u početku bi nam bilo dosadno. Prvo bismo bili ljuti, i psovali bismo 21. vek i napredak i tehnologiju, ali baš duboko verujem da bismo vrlo brzo shvatili da nam nikada nije ni trebao.
Rečenica „On je dobar kad hoće“ često se izgovara u trenucima umora, brige ili nemoći. Iako zvuči bezazleno, ona nosi važnu pretpostavku – da dete svesno bira „loše“ ponašanje, iako zna šta je ispravno.
Kućni ljubimci ne razumeju raspored sastanaka, rokove i umor posle posla.
Ali vrlo dobro razumeju naš ton glasa, energiju u kući i način na koji se prema njima odnosimo.
Više stotina ljudi godišnje matičaru podnese zahtev za promenu ličnog imena. Razlozi su različiti, najčešće porodični i lični. Lazar, Vojislav i Tamara svoje ime nikada ne bi menjali.
Roditelji mogu oblikovati ključne aspekte detetovog razvoja kroz otvoreno i demokratsko komuniciranje, pri čemu slušanje predstavlja esencijalni instrument za izgradnju zdravih i blagostanju usmerenih odnosa.
